Učitelj

446 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Представе о објективном садрже у себи различне елементе као протегнутост у простору и времену, покретљивост п друго, но најбитније својство објекта — то је његова реалност т. ј. његово непрекидно постојање или независност. Та реалност или независносл објекта од других услова има двојаки карактер. У сваком тренутку кад ми примамо упечатке каквог му драго спољашњег предмета, потврда или тачније вера у његову реалност садржи у себи идеју о независности његовој од даног момента свеети. Потврђујући реалност предмета кога видимо и осећамо, ми тим признајемо да постојање тога предмета и при том ван нас, није свезано е нашом свешћу; ми верујемо да када ми затворимо очи, уклонимо руке од њега и идемо —- предмет ипак неће престати да постоји. Та реалност може се

назвати индивидуална, пошто ве у њој садржи потврда, да реалност

представе није свезана са даним тренутком, но да она не истиче из границе наше индивидуалноети, пошто је она основана на вери да свакога тренутка предмет може постати поново објекат наше примљивости и показати у нама и за нас своје постојање.

Међутим, наша представи о реалности објеката шира је и има карактер не индивидуалан већ, универзалан. Та ми смо уверени, да чак у случају нашег постанка, н. пр. удаљавања или емрти, предмети који нас окружавају неће престати да постоје. Таква увереност поглавито је основана на постојању других људи, јер нас општење са њима убеђује, дау то време, када нас нема, они добијају упечатке од предмета нама недоступних.

Ми дознајемо да су други људи пре нас виђали оне исте предмете, које ми гледамо. Отуда ми закључујемо, да ће и после нас други људи такође бити подвргавани утицају тих предмета. По кад што нестаје с нашег хоризонта предмега, које ми посматрамо,:п ми их већ нигда више не сретамо, али ми дознајемо од других људи да су они виђали те предмете после нас, и ми поново добијамо уверење 2 непрекидној индивиндуалној реалности означених предмета. Одатле је само један корак, помоћу процеса мишљења и апстракције, до трећег и последњег степена. реалноста универзалне али потпуне, када ми верујемо у постојање објеката мимо нас или независно од нае. "Очевидно, да се ова два последња ступња реалности могу развити при општењу е другим људима, који су недоступни уму јединог пеижичког бића, у чијој је свести објекат снабдевен само нижим етупем реалности индивидуалне или тачније моменталне.

(Свршиће се)

Св