Učitelj

ИСТОРИЈА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

ИСТОРИЈА У ОСНОВНОЈ ШЕОЛИ

—-2-—

(Свршетак)

После тога тек може доћи прича о томе, како су се претци наши у Шумадији пре 90 и више година дигли на Турке, којима су дотле робовали. Од тог времена до данас прошло је три пут више година, но од убиства Кнеза Михаила до данас. Дедови данашњих људи и стараца тада су били тек деца или младићи. Даље би се причало о борби се дахијама и о важнијим бојевима за време Карађорђа, о пропасти Србије 1813. године, о влади Кнеза Михаила и доцнијим — најновијим — догађајима, што су напред већ испричани. Ту би се пред децу изнели догаћаји, из којих је никла данашња, Краљевина, Србија.

Кад се сврши овај најновији период наше најновије историје, који захвата једно столеће, онда треба да се ученицима и графички представе разлике између дужих и краћих времена. Може учитељ на табли школској превући линију од једног метра и одредити, да дужина н. пр. једног сантиметра представља дужину једне године. Сад нека обележи тачкама важније године, сваку на свом месту. Те су године у нашој најновијој историји рецимо ове; 1804 (први устанак), 1818. (пропаст Србије), 1815. (други устанак), 1833. (добијање шест округа), 1889. (оставка Милоша Великог), 1868. (убиство Кнеза Михаила), 1878. (добијање четири округа), 1882. (проглас краљевине), 1885. (рат се Бугарском), 1889. (одступање Краља Милана). Те године нека учитеђ стави сваку на своје место, и то ће средство припомоћи да ученици лакше и јасније појме разлику међу дужим и краћим периодима времена, а исто тако и да добију јасну представу о величини једног столећа.

Кад деца буду имала мање више јасан појам о времену, које собом обухвата један век, онда ће већ лакше ићи учење целокупне народне историје. Па ипак, не треба одмах прећи на догађаје из нај- | давнијих времена. Српски народ се је доселио на балканско полуострво пре 18 векова, а то је већ подужи период. ИМ е тога, да би ученици лакше појмили што им се казује из наше старе историје, треба ову поделити бар на два дела, па прво прећи другу — ближу — половину, и тек после тога говорити о најдаљим временима.

Наша стара историја, кад се хоће да дели на двоје, најзгодније се може поделити за време до Душанове смрти (доба напредовања) и време после Душана (доба опадања). Душан Силни, који је покушао да створи једну снажну српску државу, која би собом обу-