Učitelj

ЈАВНА ГОВОРНИЦА — 461

те они још довољно и не увиђају шта им недостаје, па је слаба тежња за усавршавањем и допуњавањем онога што се из школе изнело. А за такво стање ствари мање су криви учитељи, више пак они, који ву били позвани да учитеље упућују, а који то нису чинили. Можда ови други и сами нису за боље знали, али су онда криви што су заузимали места одакле су требали друге да уче кад нису умели, и што су, место поучавања и потстицања, учитељство само успављивали мишљу, да сви ми већ знамо и умемо све.

Од довољне необавештености и од незнања и неумења често“ долази и оно, што нам на први поглед изгледа нерад и леност. Има. много људи који прозоде време у нераду, не зато што мрзе радити,

· него што не умеју радити, што не знају шта ће и како ће радити. Н. пр. многи ће рећи да је наш сељак лен, што зими ништа не ради, и седи беспослен; а нико неће да помисли: ко је тога сељака. упутио шта може радити и зими, ко га је поучио и научио пословима које се зими могу радитиг Има опет наставника, који нису вешти да ђацима објасне, и који ђаке не умеју заинтересовати и отворити им вољу за рад, па, место да виде своју кривицу за не_рад и неуспех код ђака, они обично за неуспех бацају кривицу само на ђаке, називајући их ленима и нераднима. и

Те примере, г. надзорниче, треба да имате на уму, кад цените,.. да ли су учитељи вредни или лени, да ли су довољно спремни 38 рад, и да ли надзорник има још што да врши сем јаче и чешће контроле. —

Да, Ви, г. надзорниче, много полажете на своје чешће посећивање школа. Кад би Ви то чешће посећивање вршили и ради упућивања и поучавања, то би имало разлога; али кад Ви велите да школа не пати од несиреме и неумења, онда не знам каком се много воћем успеху надате ако школу неку, место 3 пута, посетите 5 а 6 путаг Школе имају око 200 радних дана, па рецимо да Вам се даде мање број школа тако да сваку можете обићи 10 и 20 пута, онда опет учитељу остаје 180—190 дана да ради без Вас и Ваше контроле. То је за нерад и сувише времена ономе, који неће да ради докле му контрола не стоји за вратом. Само контролисање и на силу натеривање на рад врло мало и слабе наде даје за бољи ради успех. Ви ћете, г. надзорниче, наћи пуно примера где људи раде под морање, или им се ма на који начин убије воља за рад, па такви ураде не само много мање него и много и много горе од оних који раде ве вољим. А кад је тако, зашто онда не бисте себе стављали у положај старешине који саветују, упућује, потетиче и отвара вољу за рад, него само у положај старешине који у напред зна да су пред.