Učitelj

|.

- ЗАБАВА И ПОУКА 469

Поприлично смо се задржали на Забрежу. Путници су се брзо искрцали, али је требало времена, док се истоварило силно пиво: Вајфертово, Бајлоново и јагодинско „Косово Види се да је ваљевски округ добро просвељен...

На сахат, два, пошто смо оставили иза леђа Забреж и планине ваљевског округа, које су нам биле лепо на видику, небо се поче шарати. Кад смо били близу Шапца, поче и по ди која капница да пада. Моји путници нису о томе водили рачуна, али облачно небо, мени је задавало велику бригу.

Таман се пароброд показа на ономе савијутку Саве, одакле се Шабац види, а са обале јекчу прангија.. Ми смо се приближавали све ближе и ближе а прангије су грмеле све чешће и чешће. Ни слутили нисмо ни ја ни моји мали | путници о тако свечаном дочеку. После сам већ дознао, да је Општина Шабачка, нека јој је част и хвала, на предлог управитеља дала и момке и прангије и некопико килограма барута за наш дочек.

Још нас је само неколико стотина метара делило од пристаништа, кад киша пљусву, као да неко озто кабловима сипа. Брод већ успори свој ход, готов да пристане, али киша не престајаше.

Обала на пристаништу беше начичкана светом. И ако је киша лила, нико не хтеде отићи. Шабачки ученици са заставом стајали су упарађени на обали певајући "Српску Химну. Ми смо еклоњени под кишобране стајали на крову одговарајући им песмом: „Боже братимства“, а уз обе ове песме проламао је ваздух тресак прангија, који као да растера облаке. Киша стаде, брод пристаде и ми изиђосмо на шабачку обалу поздрављени узвицима: живели! живели !

Пошто се поздравих са својим шабачким колегама, који су ме доиста тронули, овако лепим дочеком мојих малих путника, упутисмо се у варош. Напред су ишли гости, а за

њима мали домаћини, шабачки ученици за заставом.

У основној школи на Камичку, наста један од најлеп. шеах м најсвечанијих тренутака Господин Пера Црнчевић,