Učitelj

416 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

ми је било баш жао, јер сам волео, да ученици моји виде

и то место, где се, вели, „из три државе чује кад петао у зору кукурече“ (Србија, Босна и Срем). А тако исто остаде ми жао што не видеше „Парашницу“ место где је се највише бавио голи син Зеко буљубаша.

Киша, Бога ми, добро попрска и направи од прашине блато и ми се кратисмо школи. Кад смо били већ у Бо а она стаде... о

Било је тен од најлешших летњих вечери. На шору, пред школом весело је одјекивала Фрула, којој су као по такту одговарали својом звеком сребрни ђердани са бела грла девојачкога, Сеоска се младеж веселила. У школском дворишту пружила се 15—20 метара дугачка трпеза а око ње поседали и вечерају моји и салашки ђаци. Све између два салашка ученика седео је по један београђанин. Око стола

накупио се свет па гледа како деца у сласт једу. А јели су —

доиста са таквим апетитом као да су цео дан копали.

— Раноумоја, коицно је оно, па ди је себе дошло, рече | једна нежна мајка из Салаша, милујући по образу мога најмањег ученика, Стеву Симића.

Салашки ученици били су прави домаћини. Нудили су моје ученике све бољим и бољим јелом. А јеловник за вечеру | био је овај: сир, кајмак, барена јаја, кисела пилећа чорба и јагњеће печење.

Кад се вечера сврши, онда и деца у дворишту ухватише своје коло.

да преноћиште учепика била је спремљена учионица, али два домаћина не дадоше. Живојин и Милан Јанковић молили су да моји ученици буду њихови гости на преноћишту и сутра на „руштуку“ |

— Знаш, вала Богу, господине, да у мене о слави и преслави преноћи и по педесеторо маториња, а ди ја л ово иплежи, рече Живојин.

Ја сам и волео ове. Нека ми деца, бар за ово вече виде _ живот у једној задружној сеоској кући. А да би их обоицу