Učitelj

| 584 1 РАСПРАВА И ЧЛАНЦИ - 4 други ће барем имати то задовољство, што су без туђег разјашњавања и сами нашли у овој установи праву вред-

! ност њену. | - Знамо већ, да има држава које су у просвети и култури далеко измакле од нас, а познато је и то, да се ми у свом напредовању доста угледамо на народе напредније. Према томе угледању могли би се људи код нас поделити на дветри категорије. Једни су се заљубили у напредније државе, па што год тамо виде, хтели би да пресаде код нас онако цело целцато. Други еу, пак, видели како се, у том угледању | на западну културу, преносе и многе ствари које нису за нас и које су нама чак и повеће зло, те отуда ови устају против свега што није наше сопетвено. И чим се помене како је нешто на страни, одмах веле: не, не, нећемо туђе, нећемо ни да гледамо како је код других; хоћемо да чувамо и гајимо само | наше што имамо.

И једно и друго су крајности; а крајности не ваљају.

Није злато све што се светли, нити је ђаво све што се црни; није красно све што је код напредних народа, нити је дивно | _ све што је наше. Средина је златна, речено је одавно. Не. · треба прегонити ни тамо ни амо. Што је наше, а добро је то треба чувати као свето; а што није добро, треба поправ љати или бацати, па макар да је паше. А поправљати треба. било сопственим изумом, било по угледу са стране, било пресађујући нешто са стране. Не угледати се на стране моде и луксузе, не преносити што нам штете доноси, то разумем; али ко не би хтео преносити н. пр. боље расе с"оке са стране, него би чувао нашу кржљаву расу само зато што је наша, то би било смешно и глупо. По том би начелу могли н. пр. | у питањима школске књижевности да узимамо за „мустру“ |

часловац и псалтир, а да и не гледамо какви су данас школ- | ски уџбеници код других народа. | ;

Цео свет се данав користи изумецима и напрецима _ туђим, па зашто не бисмо и ми Ми на то имамо и права