Učitelj

У КОЛИКО И КАКО МОРА УЧИТЕЉ УТИЦАТИ НА ДЕЧЈЕ ЧАСТОЉУБВЉЕ 689

јом. Свакоме, коме лежи на срцу добро човечанства и деце, биће то– лико јасно, да неће више ни да се препире, какав ђе уплив имати. на дечје частољубље то, када дете мора ступити место у учионицу — у ћелију, када још тако рано улази у разбојничка друштва ! На. таквој ће деци целога века бити та мрља; у свима положајима у животу, као какав огроман терет потискиваће их на ниже сећање: Био си у затвору! Ако је био на робији, неће моћи ни у војсци добивати чинове. Зар то није сувише велика и јака казна за дететов преступ, који ма да је кажњив, спада у ватегорту дечјих лудорија бар што се тиче крађе воћа и обичних погрешака према. својини других 2 — Не знамо, да ли ће грађански законик променити ту своју одредбу, али свакако не би требало кажњовати вудски ни: једно дете бар докле похољи грађанску школу; јер ће штета, која се причињава судском казном, бити већа но мнима корист.

Ко не би сажаљовао онога дечка, који прискаче у помоћ својој. матери, када га ова позове у помоћ, черупајући се са сусетком, те“ због тога иступа добије три недеље затвора2 Да наведемо само један пример, како судије врло често сурово жигошу дечје лудорије: као велика злочинства: Једна гомила дечака, њих 7 на броју, који“ нису били баш најмирнији, играли су се на једној камари сламе „клизаљке“, те пузећи се на више и тоциљајући се на ниже, што је: тако занимљиво у тој игри, покварише нешто еламе. Газдин их син: затече при томе и истуче их до миле воље, разуме се оне, које је' мстао ухватити; за тим почне претити, да ће ствар доставити суду,. ако се штета за сламу не плати. Деца платише, по његовоме тражењу, сгако по 1 динар оштете, али их сопственик опет достави суду. Пошто су сви дечаци били старији од 12 година, то их позваше све пред суд, и сви буду кажњени, а неколико, који су већ. били кажњавани, буду кажњени затвором. Зар пред таквом строгошћу не добива човек вољу да постано дечјим адвокатом 2 — Па и да нису кажњени затвором, већ само полицијским укором, ипак не ваља да и. школска деца седају на оптуженичку клупу; њихово ћо частољубље на сваки начин претрпети јаке уштрбе. Ако пак школа не би ималадовољно средстава ради поправке некога ученика, онда нека га преда. заводу за поправљање. Али и при томе треба бити на опрези, јер“ ће увек остати мрља на части и частољубљу тога човека, што је одрастао у дому за поправљање. 6 тога би требало покушати пре но: што се дете упути у завод за поправку, да св оно смести у какву ваљану породицу, а то је поступак, који је сада омиљен у великим варошима, и коме треба одати опште признање.