Učitelj

206 хладно и достојанствено. Рече само да је сматрао за дужност да пре поласка дође и опрости се са њима. |

При изласку из авлије, виде под коларницом двоја коњска кола здрава и читава. Како га гадно, простачки, слагаше!...

- Враћао је се преко. ливада кући мислећи шта ће за кола. У путу срете Спасојка, једнога од најсиромашнијих сељака у селу..

Он чак из далека скрете да би се с учитељем срео и поздравио.

__— Па кад ћеш да се крећеш господине» упита га после поздрава.

— Ишао бих одмах сутра, одговори учитељ, али немам кола. Не знам шта ђу.

— Обојица ућуташе за тренутак. Док Спасојка не прекиде ћутање и рече:

_ Вала господине доћи ћу ја са мојим тарницама. Доћи ћу у јутру рано. Знам ја шта је невоља. .. -

Уз припомоћ Спасојкова нашао је још једне сиромашке таљиге | И око пола ноћи, потоварише оно мало ствари на она двоја кола и креташе се само да би на време стигли на станицу. На једна кола седе он, на друга мати му. М слаби сеоски коњићи кретоше, полако шљапајући ногама по блату, у тамну и хладну ноћ. Хладан ветар са суснежицом подухује отуд из даљине све јаче и јаче и повија оголеле врхове дрвета чији се шуш разлеже кроз нему И тамну ноћ, а он се грчи на незгодну седишту и цвокоцући слуша безначајни говор Спасојков. Неколико пута стајали су и он је се пео да скочањеним рукама привеже столице, које су — незгодно намештене — спадале с кола.

Зима, влага, хладноћа прожели су му цело слабачко тело, и он је са страхом помишљао, како ће се издржати 9—6 сахата тога тешког хода на оним незгодним тарницама са коњићима који једва корачају.

У мраку су незгодно упрегли. Штранга од амова провучена је леваку између задњих ногу, и он је тако упрегнут вукао. Кад га је штранга отпочела сећи по нози, он је све скретао у лево, а Спасојко — не видећи у мраку ништа — пуштао му је дизгине на вољу. У један пут кола штруцнуше, нагоше се, и они заједно.

с колима и са стварима искретоше се и сурваше се у неку рупчагу канал пун брчкавице.

Опирући се рукама побаучке, извукоше се каљави, изубијани и скроз мокри испод кола и ствари. Мишљаху да су мало скре