Učitelj

736

периодске повишице — за задобијање нечега што је у сваком случају веће од прошлога. М ту сад говорити о каквим „стеченим правима“! Јер законодавац повисивши у опште плату учитеља, несумњиво је да има и права и дужности, не вређајући ничија „стечена права“, да прописује услове и погодбе за задобијање количине плате. ;

Јесу ли дакле та „стечена права“ г. Петровића „у путу признатих му периодских повишица под владом ранијих закона“ чл. 38 и 79. садаш. зак. о нар. школама повређена; Нису, прво по томе што периодска повишица није производ индивидуалне вољне и свесне. радње г. Петровића а друго по томе што је периодска но-. вишица чисто законска погодба (један тако речени законски бенефицијум) за задобијање веће плате.

Али да додирнем и ово гледиште. По старијој правној теорији формални закони имају повратну силу, што значи да уништавају и стечена. права. Према томе, питање је сада да ли су чл. 33 и 79. зак. 0 нар. школама формалне или материјалне одредбе» Не само да су ове одредбе, него је цео закон о народ. школама формалне природе, по томе што не конституише никако право за поједине личности у Србији, већ напросто прописује услове и погодбе за оне који могу бити учитељи и награду за њихов рад. Ни по овоме разлогу дакле овде не може бити речи о „стеченом праву“ г. Петровића. Најмање пак у овоме конкретном случају да се ова повишица плате има рачунати г. Петровићу од оне раније, добивене по старом закону. — Овако стоји са овом ствари и по старијој правној теорији о стеченим правима.

Према свему наведеном, гледиште државног Савета погрешно је и повишица г. Петровићу има се срачунаши по новом закону на име, да му се срачунају све године учитељске службе и према томе рачуну одредити му повишицу по чл. 83. зак. о нар. школама. Ово је гледиште једино правилно са правнога гледишта у ширем и законског у ужем смислу. Овакво гледиште Државни Савет је“ инаугурисао у једном случају, оснаживши решење министра просв. и цркв. послова од 11. априла пр. год. ПБр. 5950, по предмету Милана Михаиловића, учитеља из Шапца — одлуком својом од 4. новембра пр. год. Бр. 7961. Промењено гледиште Државног Савета у овом конкретном случају, не само што би створило сасвим неоправдано и погрешно уверење о стеченим правима, но би имало.