Učitelj

225

њен, а важност њена састоји се у томе, што она може да почива на квантитету или квалитету упоређених атрибута. Узмимо први случај, где она почива на квантитету упоре: ђених атрибута. | по

Нека појава може имати само једну заједничку 0с0бину са каквом другом појавом, а не више, па да се те појаве опет асоцирају. Али оваква везивања само са једном ознаком врло су слаба и што је год тих ознака, тих особина више, тиме је и асоцијација чвршћа. Овакав начин асоцијације са мало ознака налази се највише код људи, који нису навикли, да мисле строго методички. „Некоме детету“ каже Рибо, „изгледаше месец међу звездама, као мати окружена децом; а неки староседеоц Аустралије наназиваше књигу шкољком и то само због тога, што се ова као књига отвара и затвара“.

Кад пак аналогија постоји на квалитету или вредности. упоређених атрибута, ту се она ослања на неки променљиви елеменат, који се колеба између онога, што је битно и онога, што није — између стварнога и привиднога. Аналогија између кита и рибе за лајика је велика а за природњака врло мала.

У неким случајевима, што најчешће бива код наивних интелекта, врши се нека полу-несвесна операција, која се може назвати „пренашањем напуштањем трећега, средњега члана“.

„Између: а, 5, с, ф ено, на, ђ 1“ каже Рибо „постоји аналогија заједничким словима: а; између: 2, Ња, ђ, их, у, ђ 2, словом |, и напослетку се налази аналогија између: а бо феих у, ђ 2, једино због њихове заједничке аналогије са: 5, ћ, а, , 5 У душевном животу таква пренашања нису ретка“.

Аналогија, као млогоструки, а често и хотимични процес, дакле је врло важна како за мишљење тако и за фантазију, а особито за стварачку фантазију. Ово, што смо до сада о њој рекли више се односи на процес мишљења, а сада ћемо видети њен механизам у фантазији, а нарочито стварачкој. фантазији, јер и сам процес васпитања то захтева, пошто

настављање није ништа друго до изукрштана операција ми: шљења и фантазије. Ма да је аналогија млогобројна и разно-