Učitelj

358

тим најлепше би било, кад би се неко потрудио, да изради Историјску Читанку. Ми до душе имамо нешто у том смислу: „Историјску Песмарицу“ али то је још тако недовољно.

Да завршим: Српска Читанка за Ш разред осн. школе, коју су саставили Љуб. М. Протић и Влад. Стојановић, несумњива је добит за наставу у осн. школи. Унутрашња страна ове књиге, са нешто мало безначајних примедаба, одлична је, а кад се томе још дода и одлична техничка израда, као и то, да је ово књига, у којој нисам могао наћи ни једне штампарске грешке, онда је ово дело за похвалу и препоруку. Цена јој је 0:90 дин. 17 штампаних, лепо сатинираних и повезаних табака вреде толико.

Још једно само: Моја је жеља, а знам да тиме погађам и жељу осталих наставника, који раде с читанкама које су ГЛГ. Протић и Стојановић саставили да добијемо што пре и упут, руковођу, за рад овим читанкама. Ја сам, ако сам потревио нагласио тендедцију ових чатанака, њихови састављачи треба то и да докажу, и да у неколико утру још доста запарложене стазе истинском, родољубивом циљу.

С. Младеновац. Милорад М. Петровић.

Образовање женскиња и наше средње школе. Написао Др. Чед. Марјановић проф. Београд Државна Штампарија Краљевине Србије 1906. Цена 0.70 дин.

(НАСТАВАК)

2. Писац тврди: да „данашњи систем школовања не задовољава никога“ (стр. 5.); да је правац образовања матера ишао „на развиће свега онога што чини „спољашност“, те је њихов дух „остао недовољно култивисан“ (стр. 6.); да је запад „почео губити породицу, а са њом морал, чедност, срце. Он данас ствара дел! топде, да у првом колену тај Чеп топде роде пролетер“ (стр. 11); да је „породица на западу постављена на нездравој основи“ (стр. 14.) и да даље наше копирање запада „има да одлучи будућу судбу живота нашега народа“ (стр. 15.); да је узрок распадању породице на западу у томе што, „цели друштвени редови не живе моногамијом, већ брачним комунизмом, а они који живе формално моногамијом, фактички су далеко од ње (стр. 15.); да је насупрот томе „породица идеал нашега народа, а задруга највидљивији израз високог по_штовања светиње. породице и крвне везе (стр. 15.); „да је српски народ сав савцит искључујући само добар део интелегенције против“ (стр. 16.) рушења српске породице; да у новој ери није требало „од Београда створити мали Париз,“ (стр. 17.); да је за неколико