Učitelj

900

после свршене семинарске конференције, отпочео и „отворио“ онај

други део, кад после строго обзирне озбиљности првога циља, дође

цигара, келнер, шах, клавир, песма, смех, разговор, чаша и флаша)!... Нек не буде на одмет да јој садржину изнесем:

У Јени се лепо, бурно живи, смело тврдим ја, који у то не верује нека су му доказ мојих 10. семестара. И ако су јој улице по мало и криве ипак су чисте и живе. Са брегова око града добијамо грожђе дивно и са њим и вино, које нам чини и штете односећи из џепова и последњи грош — опет зато сваки студент смело, смело узвикује „још!“... Нигде вако добрих крчмара и дућанџија — најбољи на свету — чудо што знаду да биљеже „таблу и билету“. Кад студенту на ум падне он сто па пред врата (на сокак) ништ не мари што је без гроша — дворе га ко брата. Па одкада траје ваки живот питаћете са свих страна: — тако тече зими лети од незнаних дана. Па тек мачи што севају, доносећ ожиљке... али опет све се сврши око чаша... „бирке“. А на тргу, улицама свугде ђаци гомилама... девојке са прозора а они одонуд пиље једно у друго... Браду пуштај до појаса, како ти годи — у „шлафроку“ можеш ићи без икакве моде, јер нигде нема за студенше овакве слободе!...“

__ Због свега ваљда, што сусреће и прати живот студ.а и с тога, што Јена није велика варош, и долази, да и има тај тон. У. томе није сведок само капа и ст. униформа већ и њихов јавни живот. Идете а тек из какве улице испадне група извесног клуба са својим ознакама и гласном хармоничном песмом „у корак“, или по утрвеном саонику налети низ испуњених саона, опет са песмом, студе-_ ната, лушама, псима и пуним чашама — „проводе се: Мимопролазећи застају, пријатним изразом и осмехом лица пропраћају их, а деца и дечаци из основ. и грађанских школа, гласним узвицима својих поздрава засипају и грудама снега — осећајући у себи жељу и питање: „када ли ћу ја бити студент 2“, који се јасно оличава у њиховим капама имитованим студентским.

Чисто студентских обичаја има већи број, али како редцима овим није намера да их дословно именује описом, довољно ће бити_ то учинити са једним, у коме грађанство узима потпуни удео. То је дочек нове године — на варошкој пијаци. Одмах после вечере, отпочне свет долазити. Кад буде пред поноћ, представници свих ђач. дружина (има их 32) са музиком на челу и песмом долазе пијаци, на чијој је средини наслагана велика ломача четинарског др-. вета. Чим на црквеном торњу избије први куцањ 12 часа, ватра се потпали. Пламен са смоластим задахом дима лиже у небо а дошавши