Učitelj

140

како јасан, широк и слободан појам имају амерички учитељи п с погледом на предрасуде, и с погледом па политичке размирице којих и тамо као и код нас има, и с погледом на разне професпоналне разлике у редовима друштвеним. |

Удружени амерички учитељ не снебива се, кад треба јасно п отворено да искаже своје мишљење о школи и наставном напретку своје отаџбине, па га од тога свога слободнога исказивања ни глава не заболи.

Према свему овоме, дакле, јасно увиђамо да је удружење америчких учитеља не само један орган, који је у себе. сакупио и повезао све учитеље п пријатеље наставе народне у један општи организам, да би сконцентрисао своју мудрост и своју снагу, него је његово удружење још и један нарочити институт за чисто научне радове.

Америчко учитељско удружење, тога ради, постало је, како бисмо рекли, прави „телохранилац“ свију школских питања у у Америци. Његова је вредност п потребитост позната целом западном великом делу света и оно ће, радећи тако, бити још за дуго п дуго идеал за све остале учитеље п просветне раднике "у другоме свету.

На реду би сада било да се упитамо: па чиме је удружени амерички учитељ постигао овако сјајан успех; Тамо учитељи нису сви педагози, као у Немачкој, а и њихови наставници нису сви дипломирани, као у Француској, пи при свему томе -— такав успех!! Где се крије тајна свему томе напредовању 7... Најлакшт би одговор могао бити: у америчком генију! Али је овакав одговор пи неопредељен п нејасан. Да се изразимо јасније. Амерички учитељ постигао је оволике успехе на своме пољу зато, што је пи сам научио да се непрекидно интересује за свој посао, да сам лично узпма учешћа у свима јавним и отвореним школским питањима, да жртвује свој лични интерес интересу општем. Он не очекује, као католик папу да му објасни п протумачи какав стих пв Библије, већ сам чита, ради, испитује, комбинује те тако долази до савнања њему непознатих истина. Он не чека као што то чека немачки учитељ да се састане парламенат и да му повиси плату, него сам набавља и плаћа учитеље, који би га чему вишем научили. Он не чека да се држава сети и да за њега отвара какве корисне школе, установе п заводе, него их сам отвара, кад је и теоријски и практички уверен да ће они бити од користи и њему пи околини. Са друге стране његова.