Učitelj

139

Сви смо ми чули, да је Америка у многоме погледу чудновата земља по појмовима п по схватању њенога становништва. Па п њихова учитељска организација у многоме је интересантно удружење. Радљивост и вредноћа америчких учитеља толико је јака п чила, да она поклапа у томе погледу напоре свију учитељских удружења у опште.

Америчка учитељска организација састоји се како из појбдиних лица, тако и из појединих друштава. Ова поједина лица и друштва или су годишњи редовни чланови или су доживотни — према улозима својим у општу дружинску касу.

Чланови удружења имају своје редовне годишње скупштине на којима се читају расправе и критике. На овим скупштинама сваки пма своје право гласа, ако је само платио свој улог. Скупштине учитељске састају се сваком годином у равним градовима онако како је то и код нас било у почетку. На овим екупштинама до 1891. године присуствовало је минимум од 200—10.000 чланова. Расправе, које се на овако многољудним скупштинама читају, увек су само плод зрелога размишљања. Ове расправе пишу или нарочита лица, или одређене комисије или сама управа удружења. Лица која се одбирају за писање и простирање појединих тиколеких пштања; већином су људи вешти, високо образовани и пуни искуства у своме школскоме раду. Примљене п лепо написане расправе одштампавају се у нарочите књиге, које се после разашиљу не само по Америци него и по целоме свету.

Како је велика радљивост америчких учитеља у овоме погледу, нека пам послужи само овај извод. Од 1880—1891. године дакле у једном кратком периоду времена од само 11 година, америчко учитељско удружење падало је п пустило у свет око 600 расправа. Од ових било је 28 расправа за дечја забавишта; 27 за осповне школе: 75 за средње школе; 56 за учитељске школе; 46 за ручни рад и техничке п занатлиске школе; 21 расправа из философије п методике: 81. из психологије и теорије о васпитању : 29 о наставним програмима; 10 о индивидуалном васпитању: 40 о цртању; 25 расправа о музици; 10 расправа о предавању природних наука; 24 расправе о моралном и религијзном васпитању и још 100 других расправа по равним предметима као: о правилној употреби и злоупотреби уџбеника, о Учитељски и, ученичким испитима и школској статистици и тТ. д.

А ко би хтео да сазна вредност пи темељитост ових расправа, требао би да прочита само неколико од њих, и онде би се видело,

108