Učitelj

164

друштва „аншагонистична“ (противна) етичким захтевима. Не испунили се жеља г-ђе Цехинске, онда ће, по њеном мишљењу, „Лига образовања“ „бацити своју отаџбину у амбис разузданости и дегенерације“. Мучно је претпоставити да је Лига таква установа, од које би могли зависити такви ресултати за нашу отаџбину.

Г. Зеленко описује „америчке сетлементе“, т,ј. културне колоније за децу. Исти писац и г. Шацки описују своје покушаје да такве колоније оснују у Москви (нешто налик на дечји клуб са научним и васпитним циљевима). =

Госпођа Алчевска описује „школску светковину у Харковској недељној школи“. Сматрамо за потребно да прибележимо неоснован прекор, који је г-ђа Алчевска уцутила руској интелигенцији, као да, од дана ослобођења сељака, није довољно енергична према народном просвећивању. Ако на свршетку приказа чланака, штампаних у 1. броју „Просвете“ укажемо на кратке

податке о раду московског обласног пододбора Лиге: образовања,

онда смо тиме исцрпли сву садржину тога броја. Садржина је, као што смо видели и разноврсна и занимљива.

У часопису гл. Тулупова и-Шестакова, сем горе поменутог прогласа, заслужују пажњу два чланка о народним универзитетима — гл. Сиромјатникова и Игњатова. У првом од тих чланова, са насловом „Идеја народног упиверзитета у савременом руском друштву“, указује се, да у раду народних универзитета, треба „научност предавања да стоји у вези са лаким и свима приступачним ивлагањима. т.ј. треба их популарисати, што и јесте главни принцип демокрацији просвећивања. По речима пишчевим, московском друштву народних универзитета „пошло је за руком да стане на то гледиште, упутив свој рад правилним путем“. Предавања привлаче на се пажњу слушалаца, чему као доказ могу да послуже, нпр. ове дирљиве речи једнога слушаоца. — радника — управљене лекторима: „Хвала вам на труду, драги учитељи, дајте пам што више знања, а ми (ваши ученици) разнећемо га по целој Русији, п свуда ће бити светлости а не робова. Биће само једнакости, братство, слобода и љубав“.

У чланку г. Игњатова опширно се говори о раду московског друштва народних универзитета. Огроман п плодан рад тога друштва познат је нашим читаоцима из чланка који је штампан у 8. броју „Вњешника Воспитанта“ од прошле године.