Učitelj

199

але, он зна само за категорије: истинито и неистинито; „вредно“ и „невредно“ јесу категорије воље.

Такву етику која се заснива на овоме основу и носи на себи овај идеалан характер, која не признаје релативно цењење воље, већ само допушта апсолутно оцењивање изворне воље код личности — створио је после појаве Канта — Хербарт, философ и педагог, који је први с јасним погледом поставио педагогику на земљиште етике. Већ његова метода испитивања може нас интересовати. Он никад не почиње своја испитивања конструишући од највишег

појма, већ се увек обазире на дато из искуства и исто испитује; прерађује свом логичком оштрином појмове из искуства, прави закључке о вези појмова и ствари и долази до резултата који постижу истину или јој се приближују. То је метода егзатне философије, а то је метода и у његовој етици. М тако је „оштро проницавни мислилац, као што га један пут назва Јеап Раш (Жан Пол) независно од метафизичких претпоставака створио један систем, који са постављањем пет практичних идеја као основа, излаже јасно и прегледно моралне основне појмове и који с тога више него све остале етичке системе одговара потреби педагогике. Ових пет практичних идеја јесу: идеја унутрашње слободе, савршенства, доброте, права, правичности или награде. Ми не сматрамо за потребно да објашњавамо смисао и значај ових идеја. Само ћемо на овом месту обратити пажњу на главну примедбу односно учења о практичким идејама. Идеализам објашњује као главну грешку признавати независност и слободу овим моралним основним расудцима, место да се они издвајају из једнога највишег принципа. Зацело може овај захтев и бити признат од науке и своју сатисфакцију добити у једноме свету који ипак сматрамо као складну целину; али ми се слажемо са Хербартом кад он мисли да су питања о постајању ових моралних принципа у нама, о вези њиховој са законима догађања у стварности и издвајању из једнога највишег принципа, — споредна питања, и да одговор на њих може користити науци а не моралном животу, да тај одговор нити може повећати ни смањити извесност, вредност

1 Кабштесћћ, ШП, 21: = Ведеп еђе., Ц, 104: