Učitelj

460

прописује Етика. Но потпуно моралан карактер развија се тек у доцнијим годинама са развитком човечје свести. Према томе, о савршеном карактеру, не може ни бити говора у оном добу васпитања, у коме имамо ми наше васпитанике. Али развијање воље јавља се раније, и пошто знамо, да је воља основ карактера, то о моралној вољи морамо водити рачуна, јер каква је воља такав је карактер. Слабо развијена воља даје неодлучан и без енергије карактер и обратно. За то је школи први и најглавнији задатак развијање јаке и одлучне воље. Да се ово постигне, потребно је: да се радњом мишљења и расуђивања створе виши морални појмови, из којих ће изаћи морална начела или убеђења. Ова морална начела остају као закон по коме се човек одлучује и управља у своме животу. Она остају вођа моралној вољи и воде је највећем савршенству: да па моралан ради оно, што је добро, истинито и праведно. Овоме се полаже темељ још у основној школи. Деца из основне школе треба да изађу са довољном количином моралних појмова из којих ће изаћи убеђења или морална правила за доцнији живот у друштву. С тим би осн. школа постигла свој задатак, који захтева од ње модерна тако звана Хербартова школа.

Пре него што почнемо да говоримо о најважнијој тачци: како и колико ми можемо радити на развијању и образовању воље, нужно је да проговоримо неколико речи о самом циљу васпитања. Ово је питање нама свима у главном познато, али да би цео материјал у логичнију везу довели, па и знање своје обновили, потребно је то питање расветлити. Педагогика као наука једнако се усавршава и за то је васпитачима потребно, као насушни хлеб, пратити развој и новине, ако их буде у овој науци.

Какве ко има погледе на друштво и на човечји живот, такав и циљ истиче васпитању. Још више се ово питање расплеће, ако неки мисли да спреми човека само за садашњост, а неки за будућност. Неки су само за религиско васпитање, нпр. Језуите. Неки су за чисто практично спремање за живот, и из велике педантерије према тој практичности, иде се у крајњи материјализам, у коме