Učitelj

830

операција у за њ лаким правцима. Трећи је принцип такође Коменски поставио, а Б"зедов извео Схватање објеката и њихово обележавање треба увежбати. Много дубље залази чешврши од Песталоција постављени принцић. У сваком се опажању понављају елементи. Да и сваки од ових елемената произведе у највећој енергији, чистоти и поузданости, претпостављен је којом ће тада опажање своје највише савршенство задобити. Ови елементи јављају се у опажајном кругу просторности, времености, чулних квалититивних кругова, реда тонова и језиковних гласова. Вежбања, која потпуно извођење ових елемената за свој циљ имају, пронађена су од Пестолоција, а од Хербарта, Фребла и других изведена. Допуну једну находе ови принципи у томе, да и буђење, чисто и енергично приказивање елемената унутрашњега искуства с помоћу дружења и појезије с помоћу религије и историјске приповетке знатну подлогу вишега душевнога живота чини.

Већ и опажања потребују пажњу, за своје изображење. Заинтересованост и пажња морају од сад у опште бити сматране као покретна снага, која је за сва дејства у настави потребна. Пажњу води интересовање. Под овом разумемо удео душе у једној представи или у споју представа. Могу ли се разне врсте пажње разликовати, то мора таква разлика имати одлучно значење за наставу. Нехотична се пажња изазива сликама и појавама представа као таковим и обрће се објектима без напрезања. Тако постаје из тога заинтересованост, која се за објекат везује. Ова има као последицу потрес свести, одржавање у памћењу, разликовање саставних делова и сватање њихових односа, у кратко она је полуга читаве наставе. Хотимична пажња пак потиче из напрезања воље, које је предмету обрнуто. Она има као подлогу мотив, ради кога воља одржава пажњу, док она иначе објекту према његовој релацији ка нашој духовној операцији сама по себи не би припадала. Она постоји у детету из бојазни од казне и наде на награду, из частољубља и радости у утакмици, из свести о потребности у будућности. Овај принцип, који је Хербарт први поставио тражи, да настава треба свугде, где објекат може бити предмет нехотичне пажње, за овом да тежи и да је разуме изазвати, Само где је према природи васпитаниковој или