Učitelj

831

предмета то немогућно, приступа хотимична пажња допуњујући У овом се принципу затим садрже поједине формуле, које његово дејство ближе одређује. Прво формула развија услове нехотичне пажње, друго истиче значење вежбе у хотимичном пажењу за енергију мисаоних процеса и изображење карактера. Укори и опомене су, као што је познато, помоћно средство матера, које не могу саме себи да помогну и рђавих учитеља, за образовање карактера. Али хотимична је пажња прва формула, у којој воља учи, да представе и нагоне сталне савлађује и чврсто њима управља. Граматика и математика у својој кртој, одбијајућој природи дисциплинују дух дечаков и оспособљавају га да касније слуша и влада.

Анализа васпитних појава треба даље да посматра ламћење. Она види у њему једну особину самих представа: овима се поставља образовање једне везе нашега душевног живота, која је једном задобивена, а сваки свесни душевни појав утиче, и ако она сама не бива у својим деловима уздигнута до јасне и разговетне свести, и која затим омогућава репродукцију свакога појединога дела ове везе у свести. Ово је сазнање за модерну педагогију од одлучнога значења. Оно уништава стару поделу учења и мишљења, памћења и суђења, присвајања и прерађивања. Задатак наставе, да постави везу представа, које ће стварност представљати, са свим се ослања на операције памћења, и од њих зависи. Највиши је принцип према томе: присвајање представа и њихових спојева треба поставити у настави у тој мери и у тим одношајима, да се може постићи веза душевнога живота, која стварност репрезентује и која допушта, да се потребни утицаји на ову изведу. Овај се принцип приказује у овим појединим правилима. Како је памћење својом пластичном снагом првобитно телесни дах и како се тај дах умереним животом, избегавањем афеката и заједничним (везаним) радосним радом може свеж одр жати, то треба од детињства неговати ове здравствене одношаје. Пошто могућност репродуковања једне масе представа затим у појединостима зависи од јачине заннтересованости, врсте и енергије везе, броја понављања и размака последњега поравњања од садашњега акта памћења, то је економија духовнога живота прво главно средство, да се