Učitelj

1; У НИиТЕЉ

централизација. Мислило се, да обласна друштва увуку у себе масу учитеља и учитељица; да та друштва буду веће и јаче јединице, како би у њима било ширег и интезивнијег рада. Желело се и то, да се у обласним друштвима расправљају разна питања и предлози, да се израђени предлози подносе Гл. Одбору, и да на Скупштину долази оно што је већ раније издржало критику, како би на Скупштини било бржега, а стварнијега рада. Што обласна друштва не напредују биће разних узрока. Нове социјалне прилике апсорбовале су велики део наше моралне и материјалне снаге, често и мимо нашу вољу. Док се стиша ово друштвено врење, ствари ће поћи својим природним током, а нада је, да ће се свако наћи на своме послу.

Кад би се доследно држали правила, редован је члан само онај, који сем улога главној каси у 50 дин. положи и улог каси обласнога друштва. О овој последњој одредби није се ни ове годинл водило рачуна. Кад би хтели да гледамо на материјалну а не на формалну истину, члан обласног друштва није ни онај који је платио годишњи улог, а никад није дошло на скуп, ни иначе учествовао у раду друштва. У овом случају улогу чланску врши монета, а то је апсурд.

Према изложеноме, обласна друштва морају постојати не само због правила, него што су потребна. Што је до сад пропуштено, нека се даље не пропушта. Сви учасници | Скупштине, и сви њихови сарадници који су остали код кућа, да још с јесени или нешто доцније образују обласна друштва, да друштва у току године ојачају и раде, ио своме раду пошљу извештај Гл. Одбору. Улоге треба смањити (накнадним решењем ако правила сметају) на најмању меру, а другим начинима, који буде интересовање, снабдети касу. Обласна друштва морају бити у сталној и непрекидној вези с управом целе организације у Београду, и морају успети, да заинтересују за Удружење и ону масу учитеља и учитељица која је још и сада, пасиван посматралац. Данас, када све групе имају своје преставнике у управи, ред је да се има више поверења, више наде, више воље; па ће бити и већега успеха!

»%