Učitelj, Sep 01, 1908, page 17

ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦА Л. Н. ТОЛСТОЈА 17

Да видимо прво на чему Толстој заснива васпитање. Особина је човека да се потчињава туђем утицају. Што види од другог, то и он ради. Нарочито код деце та особина излази на видик. Доцније, у колико је човек старији, у толико се мање потчињава туђим утицајима. На тој се особини оснива васпитање. Кад деци казујемо што из науке какве, у опште кад им саопштавамо знања, или кад их учимо како неки посао да раде (н.пр. да цртају или у виолину да свирају), онда је то свесно ушицање. А кад наша деца, независно од наше и њихове воље, подражавају ма у чему својим родитељима и другима из најближе околине, онда је то несвесно ушицање. ИМ у овом последњем случају ми по-

нашањем и у опште животом својим — примером — утичемо на њих, али то не бива намерно, свесно, с планом. Оно прво, свесно утицање називамо образовањем; ово је друго — васпитање у

ужем смислу.

У сувременом друштву сва се пажња обраћа образовању. Школе поглавито ради тога постоје. Мало се бринемо о свему ономе, чему се деца несвесно навикавају. Међутим од свих тих навика зависи карактер будућег човека. Да, на децу више утиче живот, оно што виде у животу, но речи и поуке. Она ће пажљиво слушати вашу проповед о моралу, о уважавању и поштовању других људи, јер сви имају једнака права, али подражавајући бесвесно, посматрајући факта у животу, усвојиће као правило то, да је једним људима суђено да раде и издиру, а другима да благују и уживају. Дати појам о моралу деци, која у таквој средини живе, немогуће је.

Несвесно је утицање, очевидно, веома важна чињеница. Нужно је да то утицање буде повољно по захтеве морала, т.ј. да се врши у правцу како ће код деце стварати навике, којима се честит човек одликује. Како то да се постигне2

Ствар је јасна. Родитељи и други из околине дечје, којима подражавају деца, на које се угледају, треба да су честити људи. Ако нису и у колико нису, треба да се поправљају, да се усавршавају, треба сами себе да васпитавају. Само тако васпитање у ужем смислу (несвесно утицање) може бити како треба, повољно по задатак васпитања.

Кад се тако ствар појми, онда нестаје питања о васпитању. Остаје још само питање: како ми васпитачи да живимо > Ако наш живот буде беспрекоран, онда ће деца имати пред очима добре примере. Услед тога, а путем несвесног утицања, и код деце ће се створити добре навике, тако, да ће од њих постати честити

УЧИТЕЉ 2