Učitelj

172 УЧИТЕЉ

руска реч учебникђ, која је опет постала од Па РИЈЕН облика "учђбБникђ, кад је прво ђ замењено са е.

У српском језику нема речи за -ебник, него на -беник. Тако, од служба (ст. слов. слоужрба) наставком -ен постаје прво придев службен, а затим наставком -ик именица службеник. Исто тако говори се: молбеник, дружбеник, молишвеник, посленик, шрудбеник, хапсеник, чабреник, отаџбеник, виленик и др.

Према томе, учебник би био руски облик, а у српском руху . ова реч мора гласити само уџбеник (учб-ен-ик).

Дакле: уџбеник, а не учебник.

63. Грунути или грухнути 2

Многи пишу /грунуши, грувати. То није добро. Из речи сличнога значења: грушити (утући со, али да не буде сувише ситна), грушкаши („н. п. кошуљу перући је држећи један крај у рукама лупати доље о камен или о даску на чему се пере“; „Срп. рјечник“ Ш изд. стр. 109.), прогрушити (пробити н. пр. лед), угрушшти (раздробити), грушкање — види се да је ше могло постати само из -х. По југозападним крајевима и говори се: грухнуши, грухати, изгрухаши.

Пиши дакле: грухнути (а не грунупи), грухати (а не груваши), „изгрухати (а не изгруваши).

64. Савнути или сванути 2

Овај глагол у старословенском језику гласи свбнати; а то у "српском језику даје само свануши, а не савнути. Савнуши (самнути) постало је премештањем гласова свбн- у свн-, а то је дало савн-. Али ово је више дијалектичка промена; и пошто имамо обичнији правилан облик, облик савнуши не треба употребљавати.

Дакле, пиши: сванути, сване, свануло и т. д., а не савнуши «самнути), савне (самне), савнуло (самнуло) и Т. д.

65. Цавтети или цватети (цватити) 2

Говори се поред цвашшти -им и цавшетши -им. Правилније је авашштшњ, јер је корен од овога глагола цвђт (ст. слов. цвисти — цвБта). Облик цчавшетши (цавтјети, цавћети, цапћети, цавтити) постао је метатезом цвљт у шњвт; и пошто не одговара старини, неправилан је и не сме се употребљавати. Само њему одговара · правилан облик цвашеши, који Вук не бележи у „Рјечнику“, али