Učitelj

416 УЧИТЕЉ

П. Гле Ведешипе дет Рћапфавје Тр да Сејзбсе Геђеп. Пје Видипе дез зЊШећеп Отбе5 Фитећ дер Џпбегтећ«. Паз Кесћезре#11 пад зеше РПесе Аитећ фе Еглећиле. Пје Егдећило 711 УоћћиоПеп. С!таје пипа Роћп па ГЛепађе дет Еглећипе.

(Акерман, Педагошка питања, 2 свеске. 2. изд. у Дрезди код. Блајела и Кемерера 1891 и 1898. свака по 2 М.

1. Ученичка саморадња у настави. 0 концентрацији наставе. Пеихологија у настави. Осећање части у служби васпитања. Ред по вредности у школи.

П. Важност фантазије по душевни живот. Образовање моралног суда наставом. Правно осећање и његова нега васпитањем. Васпитање у доброти. Казна п награда у служби васпитања).

Ноталћ, Раусћојоотасћев Гезеђцећ. Хазаттепсезће Њ те Киск- |

зјеће ап! радасоозеће Мегугетфипе. Гете, Е. Уипдегнећ, 1896. 2. М. (Хофмањ Пеихолошка читанка. Састављена с УВ РА на педагошку употребу).

Катаги5, Паз Геђеп дег 5ееје 11 Мопоотарћеп Пђег веле Егзећејпипееп попа безефе. 3 Вапде. 3 Ап. Ветћп, Оптитјег, 1883—1885. Је 6 М.

1. ВИдипо папа УМаззепзећаћ. Ећте пола Кићт. Пег Нитог. Џђег дав МетћаЊшв дех етплејлеп 71 безапићећ.

П. бејаћ попа Зртасће. (1. Гле Месћзејћу кило 7л1већеп 5ееје под Геђ. 2. Џтвртипо Чет Зргасће, 3. Гле Еметипе попа ЕКогфудипе дет Бргасће. 4. Еш из5 дег Бргасће аш деп Сеј. 5. Пле Конотпепл уоп Сеј5ћ ипа Бртасће ппа дав Уетафапаи5).

Ш. Пев Такф. Гле УМегпшвећипе пад Хивапштету кило дег Капзје. Рје Етеппдазећаћ. 210. Оторгист ДЈег Зе.

Лацарус, „ешвот душе у монографијама о његовим појавама и законима.

1. Образовање и наука. Част и слава. Хумор. О одношају појединачнога к укупности.

П. Дух и језик. (1. Узајамни утицај између душе им тела. 2. Порекло језика. 3. Учење и даље развијање језика. 4. Утицај језика на дух. 5. Слагање између духа, језика и разумевања).

Ш. Такт. Мешавина и заједнички утицај уметности. Пријатељство. О пореклу обичаја).

(Наставиће се)

мена