Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 417

Еппдатепфајз ој бђиа-5«аду, А. Еасилоп ог Јазбпеја апа Оег Какфога ја НИштап Реуејортел| у Ргасиса] Аррпсабопз (Основи штудије детета дискуспја о инштиктима и другим факторима у људском развићу с практичким применама). Ву Едилт А. Куткратек В. 5., М. Ра, Атшћог о! Јпдис пе Рзусћојог у“, Хелу уогтк, 1906., стр. ХХГ + 884. (наставак).

Глава Х. Журијозност пили љубопишљивосш, радознелост. Помоћу куријоситета деца се долазе у интимни однос са различитим фазама своје околине. Чим је више знања добивено услед радозналости, тим је већа могућност за адаптовање на средину. Куријозитет побуђује пажњу и интересовање (а ово је опет осећај).

Новост као карактеристика надражаја побуђује куријозност. Резултат љубопитљивости је интересовање, учење, наука и љубав за истином. Још је Плао рекао: „Куршозност је наука васколиког знања.

Глава ХГ: Регулативни инмипинкти. Овде спадају прво морални нагони. У први мах дете нити је морално нити неморално већ иморално, и активише према својим природним инштиктима, и онда кад је добро и кад је рђаво. Додуше, закон његове природе у то време присиљава га да се прилагоди својој околини тако, да што више ужива и да што мање пати.

Морално образовање треба да пређе кроза препараторни степен. А ту треба да је:

1.) регуларност физичких и духовних процеса;

2.) свест, да се чини добро;

3.) тенденција, да зауздава импулзе;

4.) да се трпи;

5.) да се очекује будуће добро;

6.) да се пре угодности навикне на бол;

т.) да се тражи сатисфакција виших инстиката;

8.) да се формишу добре навике;

9) да се активише са све то виших мотива;

10.) да се образују добре пдеје;

11.) да се учи послушности, и

12.) да се веџба контролисању (савлађивање и равнање) самога себе.

Према Мг. Киркпетрику овај припремни степен треба да траје до 12. године људског живота.

Морално образовање у перијоди транзиције треба да развије

1.) самоуправљање;

2.) идејале;

УЧИТЕЉ Бр