Učitelj
430 УЧИТЕЉ
=
9:
Учитељ који је приликом распореда од стране комисијв остао без опредељења, мосже привремено, по службеној поареби, бити премештен од сшране Министра из једног у друго место.
Претписом Министра просвете премештен је на основу чл. 37. зак. о народ. школама С. В. учитељ у Г.... привремено по службеној потреби из ЈЏ.. у Г.. пошто га комисија за грађење учитељског распореда није кандидовала ни за које место, те је тиме стављен па расположење Мипистру.
По изјављеној жалби Државни Савет нашао је, да је овај премештај саобраван чл. 34. зак. о народ. школама, јер наставници који су стално постављени за једпо место не могу бити премештени без своје кривице; а како је жалилац приликом учитељ. распореда у смислу чл. 85. поменутог закона, остас без опредељења, пошто је његово место попуњено, то је умесно постављен на друго. — Стога је одбацио жалбу као неумесну.
6.
Управитељ народне школе, у којој нема мање од три наставника, има право на управишељски додатак.
М. М. учитељ и управитељ школе у В. обратио се Министру просвете молбом за решење, да ли он, по чл. 66. зак. о народ. школама, има права на управитељски додатак, кад у његовој школи има ве њиме три наставника.
Министар га је решењем известио да нема права на овај додатак, пошто он као управитељ под својом управом има само „два“ неставника.
По изјављеној жалби Државни Савет нашао је да министрово решење не одговара закону из разлога, што по чл. 66. зак. о народ. школама, управитељ добија додатак од школске општине а то ако у школи има с њим заједно најмање шест наставника добија годишње 150 дин., пначе добија 96 дин. ако нема мање од три наставника. 5 -
Стога је одлуком својом од 16 маја 1906 г. поништио решење Министрово.
Т.
· Напушипање школе услед уваожене осшавке не повлачи за «собом губитак учитељске службе, трема чл. 57. закона о основним школама од 1982. године.
Г-ђа Ј. А. учитељица у Р... по повратку своме у учитељску службу, молила је Миппстра просвете да јој у године сталне учитељске службе уважи и време од 25. фебруара 1884 г. до 12. фебруара 1889. г. када је поднела оставку.
Мивистар јој није уважио ову молбу, већ ју је решењем од 22. фебруара 1906 г. одбио од тражења из разлога што је по чл. 94. поменути закон у невреме поднела оставку.