Učitelj

0 НАСТАВНОМ ПРОГРАМУ У ОСН. ШКОЛИ 543

Милан и краљ Александар). Задобијање уставних права и слобода (краљ Петар). Четничка акција Срба у Старој Србији и Маћедонији и њене последице. Анексија Босне и целокупан покрет српског народа. Идеја ујединења српства. Историју би требало почети изучавати од П. разреда. Подела на разреде била би оваква: П р. нар. и уметн. бајке и ист, скаске. Ш. р. до феудалног доба. ЈУ р. остало. Разлика је као што се види између дан. н. програма и овог нацрта у томе, што изучавање историје треба почети од Џ. р., што су ствари од мање вредности изостављене, а место њих дато је више места нар. песмама и културном делу, а придодате су још и историјске бајке и с«аске, што све скупа треба да нађе места у историјској читанци.

Српски језик. Под овим предметима подразумева се: читање, писање, писмени састави и граматика. Програм из читања имао би остати исти, који је предвиђен у дан н. програму, само би требало унети и рукопцено читање, а за вежбање у читању разних рукописа требало би мин. просвете да изда једну збирку разноврсних оригиналних рукописа. И на писање обратити већу пажњу него до сада. Програм из писања саставити по овој поступности: мала слова, велика слова, писање у линијама, (за ТЈ и П р.) писање по једној линији (махом за Ш. р.) писање без линија и слова са украсима (за ТУ р.)

Граматику из осн. школе избацити, а грешке ученичке у говору одмах исправљати. Непотребност граматике лепо се види и из ових Опсенсерових речи: „да ону навику да се за вештину говорења једним језиком мора припремати вежбањем у врстама речи у њиховој употреби, “ лепо је речено, да је она толико исто паметна, колико би било и то, кад бисмо се за вештину ходања припремали једним низом предавања о костима, мишићима п живцима у ногама (књига о васпитању). У потврду ових Спенсерових речи иде и овај прилог, што наши Шумадинци и Ужичани правилно говоре и ако нису учијзи граматику. Разлог неких да се без познавања граматике неће умети ученици правилно састављати и растављати речи неоправдан је. Приврженици граматике веле, ако деца не буду знала да је „не“ одречан прилог, писаће га састављено са др. речима, што не стоји. Доста је да се каже да је „не“