Učitelj

530 - УЧИТЕЉ

штвеном животу је само аналогон ономе првоме. И ту се човек потчињава ономе, ко има снаге и моћи. да њ има ауторитета само онај, који има моћи. С тога су и све оне примитивне друштвене заједнице, које се јављају као први зачеци држава, засноване на принципу апсолутистичке власти. Али баш с тога, што је цео ауторитет онога, који одржава дотичну друштвену заједницу, у сили, тај ауторитет потпуно пада, чим се дође до свести о властитој снази оних, који су се томе ауторитету раније слепо потчињавали. 3. Исто тако бива и у разви:ку појединаца. На најнижем ступњу дете се управља у својим поступцима по томе, · како желе одрасли. Оно осећа своју слабост мн, као немоћно биће, ослања се на моћне чланове друштва, у коме се налази. Ти моћни чланови јесу у првом реду родитељи; а када дете дође под јачи утицај намерне духовне културе, тада се јавља свест о умној немоћи и сазнаје духовна надмоћност оних, који том културом руководе, те тако се родитељски ауторитет поступно замењује, а по кадшто и потпуно истискује, учитељевим ауторитетом. На овоме ступњу дете се у своме моралном владању не управља по својим појмовима, већ једино или по заповестима, саветима и налозима васпитачевим или пак просто подражава васпитачима Строго узевши, овакво владање није право морално владање, јер мотиви његови долазе са стране а не из моралних појмова, образованих у духу васпитаникову, пошто тих појмова тада и нема, јер их васпитање још није стигло да образује, а, што је најважније, на томе ступњу није ни могућно образов:ти их, пошто васпита: нику оскудева знање конкретних чињеница, из којих се ти појмови образују. О тога се такво владање и назива попачмињавање и то слепо попчињавање.

4. На вишем ступњу је већ оно друштво, у коме се истина врши то потчињавање, али оно није слепо, већ је

таи даје ваљан ар