Učitelj

ИЗ ШКОЛСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ 459

жавано, што опет повлачи одговорност и казну небрижљивим и несавесним чиниоцима.

При уписивању писма у деловодник не означи се бар у првом реду и година већ само дан и месец, па се мора претурати више листова, или ако случајно нестане корица (што бива) онда сеи не зна за коју је годину деловодник, па се и докуменат не може наћи

На левој страни деловодника упише се садржина писма које школа прими (или које управитељ, одбор, благајник шаљу); десној страни упише се датум решења, па кратак садржај — то забележити, па и датум експедиције. Ако је решење под другим бројем уписано, онда се упише: „Види бр....“ — Ово је нужно ради бржег и лакшег прегледа и ради дознавања резултата по некоме предмету. — Најзад се писма за годину дана оставе у архиву, увежу се заједно по редним бројевима или се обележе новим — архивским — бројевима, или се класирају по врсти предмета па се карикама одвоје. Главно је да се тако обележи да га сваки у архиви према деловоднику може брзо и лако наћи.

Сва писма која школа шаље другима треба да се упишу у књигу пошиљања или експедициону, коју од неколико табака обичне хартије може сваки спремити. У њу се редом по овим рубрикама упишу: дан, месец, година пошиљања, број писма, коме се шаље, и ко је писмо примио. Ова је књига веома важна, јер се дешава да општински судови загубе, често униште писмо, или не изврше дужност, па одричу да су писмо и примили. У том случају експедициона књига је доказ о кривици неуредних и оправдање уредних. Немарљивост у овоме сасвим је изиграла пропис чл. 24., 23., 60. итд. зак. о нар. школама. Управитељи су поверљиви, а то је лепа одлика само у личним и приватним односима а не у државним пословима и дужностима у служби.

Много би ђаци уредније школу походили, школ. одбори боље би школом управљали, и у опште би много што-шта у нашим школама друкчије било да се у дописивању с: властима пази на ред, брзину и тачност. |

Нужно је на табаку или у некој књижици уписивати и рокове одговора, решења, извршења итд. те се тако неће пропустити и заборавити ниједна стварчица, а ако се општ. суду допусти једна концесија, онда наступи лабавост, немарност, безвлашће.

Школска преписка мора се водити врло брзо; правило је: „Не одлажи ништа за сутра“. Посао не сме чекати посленика већ посленик посао. Учитељ је и по чл. 48. закона дужан давати при-