Učitelj

из ШКОЛСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ 467

се извести из више месечних оцена као резултат. И надзорнику (па и ма каквом госту) је потребно месечно ђачко оцењивање. Знате, надзорник прозове ђака, учитељ прилази и шапуће: „Баш сте потрефили“, или „То је красник у Бога“, или „Где га нађосте у тридесет двер“, а кад надзорник одбере случајно „краснике“ саме или баш саме одличне — стећи ће неправилно уверење о учитељевом раду и успеху. Што се оцене не бележе месечно крив је нехат н немар. Наишао сам код једног да ученике оцењује кад год говоре (читају, рачунају, пишу и др.), а тако сам и ја радио и бележио оцене на засебним списковима.

Списак камсњених ђака не води нико. Има томе тма узрока; главни је узрок обилност и непоступност кажњавања. Са задовољством бележим да код двоје младих наставника нису умела деца ни стајати ни клечати за казну и да су веома на казни и похвали

осетљива. Доказ о правилном кажњавању. — О кажњавању ђака издато је више расписа и казне — нису се измениле. „Ја га гекнем, па учини 2%, — а запишем: — стајао ван клупе“. — О казнама

не мислим бити опширнији, њима је извор у наставниковој нарави и чл. 48. зак. 0 н. шк., али велим: најзадовољнији су ми учитељски дани били кад нисам ниједног ђака казнио; а благо уздржљивоме. –

_ Вођење овога списка има смисла само при правилној употреби казне и примени педагошких и психолошких принципа, а захтева озбиљнију способност за проучавање душе детиње, онда је и списак о казнама у тесној вези са белешкама о личним ђачким 0с0бинама, које нико није водио, кажу: „нема прописаних формулара“, — „још не познајем ђаке“, — „шта ћу сад бележити док не проучим децу“, „то ћу ја на крају године“, итд. неки опет веле: „То је реакција“. — Неки су хтели ово шаблонирати; неки за 2—3 сата опишу ђаке онако „од ока“; неки су уписали имена ђачка а нису никакву забелешку, а кажу да уредно воде белешке! — Деца се посматрају при настави, одговорима, игри, при похвали и казни, при писменим задацима, књигама, у домаћим приликама итд.; белешке не треба да буду биографија него сплет прилика у којима се дете налази и однос детињи према њима. —

О дневнику рада, плану лекција, распореду часова и белешкама о ђацима за сада нећу да говорим, биће можда говора други пут. До сада (до наредбе) нико их није водио. Многи веле: „Немој бити реакционар!“ — Било би од- мене слободно да речем како: