Učitelj

ПРЕД ПРОСВЕТНОМ РЕФОРМОМ 29

слика наше школе у томе погледу. Заостали у свакоме погледу дајемо и у томе слику наше ниске културе. Данас се свет стара, да подигне што бољу расу коња, говеди, живине итд., п све то ради рационално, а ми се не старамо о благу и срцу народном, о подмлатку своме, већ дозвољавамо да проводи по читаве часове, дане и године у загушљивој атмосфери, ниским почађелим избицама, са изривеним патосом, препуклим и влажним зидовима, често пута без крова, без светлости; деца у најпдеалнијем добу своме, кад живот треба да буја, да се развија, седе погурена на старим, расклиматаним и по неколико метара дугачким клупама, израз лица им је туп, преплашен, бледи израз домаће и школске беде. Ко зна у каквим становима живи наш народ, каквом се храном храни и каквим животом живи и ко познаје добро већину наших, нехигијенски уређених школа, — неће се чудити што је наступила дегенерација физичка а с њоме и умна и морална, што нам је све мањи број рекрута способних за војску и што нам се култура народна креће тако споро напред. Подићи што већи број модерних школа, значи решити један део васпитних питања. Школе би Подизао округ а не школске општине, а у колико је неки округ сиромашнији да није у стању сам подизати све потребне школе, држава је дужна такве округе потпемагати из свога буџета. 2 Издржавање школе је још жалосније, 0) беди школе и њених раденика у томе погледу могло би се ваздан писати а да се не створи ни бледа слика праве несреће, каква је снашла школу њеним предавањем на милост и немилост полуписменим или неписменим општинским представницима. Са тим је се хтео задовољити један од принципа демократског уређења државе, коме је општинска самоуправа бавис, али су тиме погођени на првом месту школа и њени радници, шта више ови су понижени јер им је одузето једно право које сваки грађанин општине има, а то је да буде школски благајник. Од свих се школа, сеоских као и градских, брдских као и оних из богатих равница тражи исти успех, ма да све оне живе под најразличитијим условима за живот; док су неке снабдевече са свима училима и другим школским потребама дотле друге немају ни оно што им је најпотребније. Да би се једанпут постигла једнообразност, мишљења смо, да би набавку учила и школског ц канцеларијског меливријала саребало тренети на округе. Државна издања школских уџбе-