Učitelj

ПРЕД ПРОСВЕТНОМ РЕФОРМОМ 5

станака — претња казном, а већ за 9 изостанака следује казна од 1-——15 франака; који би родитељ и после последње казне обустављао дете од школе предаје се суду, који га кажњава, за непослушност. Кад су овако строге казне предвиђене у Швајцарској, где је народ културно високо изнад нас, шта ли онда важи за наш народ који још у већини не појима вредност школе и просвећености. Као допуну основној школи сматрамо за неопходну потребу оснивање тродужних — дворазредниг кола, које би имале за задатак да основно шесто-годишње образовање утврде, прошире и новим знањима исто допуне. Карактер наставе продужне школе био би више практичан т. |. давао знања која су највише примењена у животу. О потреби подизања продужних школа није нужно ни говорити, јер их захтева сам социјални живот наш, што је најбољи доказ појава, која се у последње време тако очито испољава а то је: тражење и подизање нижих гимназија, које не одговарају стварним потребама и које не могу заменити продужне школе. Наставници у истима били би учитељи, који би по свршетку двогодишњег курса на универзитету по положеним испитима били довољно оспособљени за тај позив. Док се не спреми довољан број наставника, могли би ту дужност вршити учитељи који су већ били наставници у бив. грађанским школама. Ради тога тражимо сободан приступ свакоме учитељу на Универзитет. Тиме би се задовољила једна потреба а у исто време и принцип, који захтева слободу универзитета.

О школском надзору, за данашње наше школске прилике тако нужној установи, нећу писати, јер постоји у дан. закону, а и иначе је о њему веома много писано и захтеван са свих страна, но не само административан, какав је данас, већ и инструктиван, што ми само потписујемо.

При завршетку сматрамо за нужно одговорити на :ош нека, питања. Тако на питање: сме ли се бев велике штете по наставу увећати летњи распуст у сеоским школама и у које би доба, то било, одговарамо, да је летњи распуст по сад. закону довољно велики и да децу нижа четири разреда не би требало уопште нанарочито распуштати, а виша два разреда (5. п 6.) могли би се распуштати према месним приликама и потребама, а по предлогу месног школског одбора и одобрењу окружног.

Мишљења, смо, оа би учитељице, удате за неучитеље, требало задржати у служби, кад већ оне саме примају на себе на-