Učitelj

6 У ЧИСТЕ ЈЉ била, те тако долазимо до апстракције: садржине закона историјскога бивања. А пошто тих закона има много, то се и уређују у сисшељ закона чааоријскога бивања.

Значај образовања закона историјскога бивања је у томе, што се у знању тих закона састоји она способност људска, која се назива историјска проницавост. Та. је способност у томе, што се на основу садашњих догађаја одређују последице њихове. То је она способност, која се у старом Израиљском Народу називала, пророштвом. Практична важност историјске проницавоста је у томе, што се, предвиђајући рђаве последице садашњих догеђаја, средствима рационалне политике и властитим суделовањем у измени садашњих догађаја, могу те последице избећи или бар ублажити. Или опет, с друге стране, нарочитим радом на изазивању узрочних догађаја потпомагати оне последице, које се желе. Као што се из овога види, сазнање закона историјскога бивања одводи нас к извесним дужностима нашег властитог суделовања у догађајима наших дана. Та веза наших дужности у садашњици, нашега рада на духовној и материјалној култури садашњице, са, нашим историјским знањем још се јаче види из логичких творевина, које задобијамо обрадом историјских чињеница, код којих главну улогу играју субјективни узроци. Ако ове чињенице назовемо социјалним предсљавама, јер оне и нису ништа друго до одношаји носилаца тих субјективних узрока у једноме догађају, онда оне логичке творевине, које се задобијају генерализацијом тих социјалних представа, можемо назвати соцтјалним појмовима. Ако се социјални појам јави у нама као заповест, под коју ваља да субсумирамо наше властите радње у националној садашњици, а то ће бити, ако се с дотичним појмом свеже и осећање одобравања, то се тај социјални појам јавља као дужност. Многе дужности систематишемо подводећи их под више, док најпосле не дођемо до највише. Тако долазимо до система националниг дужност.

Као што се из овога види, исто онако, као што се из религијских представа (одношаја Бога према људима, људи према Богу и људи међусобом под закриљем Божанства) генерализацијом њиховом изводе религијско-етички и религијско-догматички појмови, тако се исто и овде из конкретних каузалности и социјалних одношаја изводе закони историјскога бивања и систем националних дужности. То су логичке творевине историјске наставе, а у исто време и логички саставни делови националне