Učitelj

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 159

себичне користи, још одавно, у просветном погледу, напустили народ у Босни и Херцеговини, остављајући га, да тоне у мраку незнање и неразума само зато, да би, из организма народнога, могли лакше цедити сок живаца и срж костију његових. Очитовало се дакле, да је такав рад убитачан и води савршеној пропасти. Сад се сви званични кругови у Босни неуморно журе, да се та погрешка поправи, те да народ дође што пре до просвећености. Али се владини кругови јадају, да их у овоме послу не помаже интелигенција, и сав терет неуспеха, у овом погледу, сваљују на нехат народне интелигенције — изузев учитеља — коју за то већ јавно почињу оптуживати.

Утешно је за нас Србе што чак и противници истичу за пример агилности, у борби противу аналфабетизма, Српски Просветни Савет и друштво „Просвету“, који су вотирали у својим бупетима веће суме новаца на ову сврху. Српски Просветни Савет у Сарајеву плаћа српским учитељима на конфесионалним школама по 5 круна за сваку особу, коју науче читати и писати. Овај просветни рад наше браће у Херцег Босни истичу босански котолици за углед и веле: „Тај рад, премда се односи само на Србе православне, ми срдачно поздрављамо и уједно на њега свраћамо пажњу католика и муслимана, да се за њим поведу..“

Да видимо сада: какав је успех био на аналфабетским курсевима, које су држали у прошлој години учитељи основних школа · у Босни и Херцеговини; —

Аналфабетски течај одржан је у 64. места. У томе раду пословало је 61. учитељ. Један је учитељ имао два течаја. И 12 учитељица држале су ове течајеве. Нема сумње, могло је ових течајева бити и много више. Рецимо, да у Босни и Херцеговини има око 300 школа, онда излази да су аналфабетски течајеви држани код 1/5. школа! Нећемо овим да окривљујемо учитељство, које живо учествује у сваком културном подузећу. Други су се овде испречили узроци и ми ћемо их мало доцније означити.

У аналфабетске течајеве уписало се по вери: 189. католика, 758. муслимана, 441 православни и 8 друге вере, што чини свега 1996. С успехом су свршили течајеве 1.424 слушалаца, а изостало је 572 слушаоца, што чини 7, од целокупнога броја слушалаца. Кад се ови бројеви пореде с бројем становника у овим земљама и процентом аналфабета писмених — долази се неминовно до закључка, да ово ни најмање није утешна појава за оне, који су свом снагом прегли на овај културни народни посао.

На ове течајеве утрошено је времена и то: 566 недеља односно 4.475 часова, или одсеком утрошено је на један течај 9 недеља или 10 часова.

За све течајеве утрошено је 6.694. круне, а на једнога слушаоца долази 4. круне. Е

Главни узроци, што народ у овим земљама тако слабо похађа аналфабетске течајеве, леже, на првом месту, у његовом социјалном животу, па онда у раштрканости села и најзад, што