Učitelj

ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ - 189

за природно, да земљина осовина, када је при кретању земље остављена

самој себи, увек задржава исти нагиб према осовини еклиттике п

дакле описује купин омотач око ове и због тога је приписао земљи, осим

окретања око осовине и кретања око сунца, јеш једно треће кретање, које је осовину у свима положајима одржавало паралелно.“

Аутор пре свега не каже, зашто је Коперник хтео објаснити, да земљина осовина при кретању око сунца остане увек себи паралелна, на име, да би се објаснила промена годишњих времена. Али то није тако опасно. Следеће је очајно: „..које неће дати да она буде увек подједнако нагнута према еклиптици, већ да јој осбвина остане увек паралвлна...“, јер ако осовина није увек подједнако нагнута према еклиптици, онда није увек себи паралелна, а ако остаје увек себи паралелна, онда је увек подједнако нагнута према еклиптици; то се двоје, дакле, искључују узајамно т. ј. неједнакост нагиба осовине према еклиптици и паралелност исте са самом собом. Као што се вици, аутор доиста није разумео Рознбергера. Без сваке сумње „непосредна интуиција ума“ игра код аутора највећу улогу, с помоћу које он налази принципе, којима може „сва специјална факта“ објаснити. Тако се аутор подузео посла, да објасни факта н пр. шта је све Коперник учинио, те је нешто невероватно интересантно пронашао, с чиме ћемо ми доцније и страни научни свет упознати. Ево тог проналаска: „Да споменемо још да је Коперник нашао и друга кретања земљина, која су доцније утврђена и објашњена.“: По аутору има земља поред ротације и револуције _још нека кретања, које је сам Коперник нашао, а за које цео научни свет не зна. Ми позивамо читаоце да промисле о тим стварима, које смо ми морали тим тоном излагати и предвиди тешке последице, које ће „научност“ ауторова за собом повући. Аутор се усуђује овако писати: „..хотећи тиме показати, у каквој су великој вези стајале философија и наука у почетку Новога Века... у историји новије философије... то се обично не уноси — у многим случајевима из тог простог разлога што историци философије, који су сами ретко кад самостални философи, а још мање научница или бољи познаваоци основних научних принцита, не познају довољно тпај развштак науке.“ По нашем убеђењу ово је ординарна клевета од стране једног човека, који најмање има права, да се убраја у оне, који су „бољи познаваоци“ Науке, а за што ће он бити доцније одведен пред суд интернационалне Науке,з

1 Ист. нов. фил,, р. 56. 1 Ист. нов. фил., предг., р. Ш зеди.

8 Ево још једног озбиљног прилога Петронијевићевој игноранцији: „Један од њих тиче се објашњења кретања Урановог око осовине, које је супротно кретањима, ратацијоним осталих планета“. (Спиритизам, написао Др. Бранислав Петронијевић, в. проф. Вел. Школе, Београд, 1900, р. 50). Ову је астрономску истину пронашао Петронијевић. Он је чуо, да је код Урана нешто обрнуто него код других планета, али то није његово окретање око осовине, већ ретроградно кретање његових сателита, (пратилаца); нагиб равни њихових путања према еклиптици, износи више од 90%. Правац револуције свих планета јесте од запада