Učitelj

218 У ТИТ

вљању ће се правила о здрављу, која су раније изнађена, изнети у згодним групама и још једном кратко и јасно образложити.

Једна тако важна ствар, као што је одржавање здравља, одиста заслужује, да се чешће понавља и износи у различитим разговорима. За то су згодне читанке, које садрже оно о чему је учитељ говорио. У читанкама су чланци овакве садржине на жалост ретки. На послетку, врло добро ће послужити понављању овога градива и писмени радови дечји. Кад дете писмено одговори на питање: „Зашто човек мора да буде чист>“ онда само постаје проповедник чистоте и казује шта му је дотле друго лице већ казало. Важна правила о здрављу дају се и као реченице на часу лепога писања.

Уз ова објашњења о предавању градива о човеку у основној школи, која се могу назвати и Методиком наставе о грађи и животу човечјег тела (ја на српском језику нисам опширније ни читао), слободан сам да наведем једно предавање о храни. Што сам баш то изабрао, дало ми је повода бедно исхрањивање нашег народа, које сам ја посматрао на лицу места, и коме је некад узрок сиротиња, а много више незнање о храни, па ми је жеља, да се то путем школе одклони.

(наставиће се)

Дам. Ј. Стојановић

ИЗ НАШЕГ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА

НЕКОЛИКО СЛИЧИЦА ЗАПАЖЕНИХ У РЕВИЗИЈИ.

По своме позиву и положају позван да пратим развој школских прилика, проучавао сам и питање о издржавању школа у вези с питањем о томе: воли ли, цени ли, наш народ школу и просвету у опште.

Из многих факата непосредно посматраних, од којих ћу неке и поменути, створио сам тврдо убеђење, да наш народ, у маси, воли школу, да од школе очекује велике користи за свој под. младак, те је цени, и да за то на њу радо даје. Ово сам своје уверење нарочито утврдио приликом ревизије у Азбуковици, у оним голим кршевима. > Тамо је онда било свега девет школа, али махом подељених, и са, у већини, тврдо озиданим зградама, које су скупо стале онај сиромашни народ. Па ипак се у то време радило на подизању још три нове школе, јер су многа деца остајала неуписана. У једној сам школи морао да интервенишем код школског одбора, да не прими више од 40 ђака, јер немају учионице за већи број ђака, који је пријављен својевољно, без принуде.

Кад је народ овако расположен према школи, кад се отима око уписа деце, кад не жали трошак на школу, — онда, откуда