Učitelj

ИЗ ШКОЛЕ И ЗА ШКОЛУ 501

6) Као најкориснија храна морају се узети: варива, сир и пиринач. (Погодба лежи у пробављању, дакле правом употребљавању!)

в) У средини стоји месо, млеко, хлеб. ј

г) А свака храна мори се, ако хоће да послужи, у толикој количини појести. да је желудац не може прерадити, осим тога“ једно те једно би нам огадило. (Истина из искуства!) Из ога излази, да се пикаква храна не може саме сматрати као довољна.

4. Из тога пак излази да морамо мешати храну. Тачно истраживање је показало, да је добро мешање (рачуна се за снажног дечка!) од прилике овако:

6 30 гр. беланчевина из меса, 70, 5 „ биљних материја, 100 ,„ беланчевине. > 16 гр. масти у месу ; 85, »„ _ » другом облику 50 ,„ масти.

3. 100 гр. скроба или шећера.

Пример : (Да се при уређивању примера не може баш стићи на 5—10 гр. колебања, лежи у природи ствари!)

Џг л. млека 15 гр. 20 гр. 25 гр. 25 гр. маса — , 25, = 100 гр. меса 20, 55 — , 150 гр. варива 36 , 3 80 , 400 гр. хлеба 25 , 4 200, 35, 47, 305,

беланчевине масти скроба, шећера

Ш. ОБУХВАТАЊЕ ОПШТЕГА.

А. Наша храна се узима из животињског, биљног и минералног царства.

Б. Она мора садржавати, материје, из којих постаје наше тело.

В. Она служи:

1. за телесну грађу (беланчевина, крвна со, вода).

2. за образовање топлоте и снаге (беланчевина, маст, скроб

или шећер). Г. При недовољној храни наступа опадање телесне снаге, при

гладовању -— смрт. Д. Никакво средство за храну не може само за се послужити као довољна храна. Ђ. Најбоља мешавина дневне хране ова је:

30 гр. меса,

100 гр. беланчевине), гр. из биљних материја