Učitelj

148 УЧИТЕЉ

са два часа недељно у другој години. Не сме се губити из вида, да школска година у француским учитељским школама, по одбитку свих школских одмора, од којих обично сам велики школски одмор траје 2'Љ месеца, и времена за спрему за испите (ученици друге године имају већином три недеље на спрему за ђгеуег зирепецг), обухвата само 8 месеца по 4 недеље. Према томе од прилике 64 часа долазу на моралну наставу. Шта се предаје може се узети као опште познато, у толико пре, што је у немачким педагошким листовима и учитељским удружењима расправљано питање, да ли морална настава има оправдања у школи или не. Али, нека је речено толико. да су многи учитељи и неучатељи у Француској мишљења, да морална настава није до сада показала онај успех, који је од ње очекиван.

У првој години има два часа психологије. Ако се има на уму, да је приправна спрема ученичка често врло непотпуна, а пре свега, да при спремању за пријем у учитељску школу треба у ченици више или мање да стеку знања, и да имају толико да раде за остале наставне часове, да су увек преоптерећени, онда ће се разумети, да се ни за овај предмет, који је у учитељској школи један од најважнијих, не могу ставити сувише високи захтеви. О потпуном или чак научном излагању психологије није реч; настава је управо скроз у скици, што потврђује француски педагошки листови. Кад се са овим упореди, што вели министар просвете у приступу наставним плановима од 4. августа 1905. године то јест »„да учитељи и учитељице пре свега имају задаћу, да помажу, да се шире напреци научни, који се врше у велико-школским лабораторијама. и који тако споро продиру у ниже слојеве народне“, онда се мора констатовати извесна противуречност.

Настава из францускога језика има у првој години 5 а у другој четири часа. Од тога су 3 часа одређена за књижевност, | час за писмени састав и у првој години 1 час за граматику Што се тиче распореда литерарнога градива, пада у очи, да се у првој години почиње са Корнејем, Расином и Молијером, а у другој години се враћа на прве почетке (средњи век, песма о Роланду, итд.). Врло је тешко предавање књижевности због тога, што ученици никад нису чули ништа о историји Грка и Римљана. Баш француска књижевност, која своје градиво тако често позајмљује од старе историје (Корнеј, Расин, Ла Фонтен, Монтескије, Шатобријан и др), не може се довољно оценити, ако се не познаје средина, из које је узето ово градиво. А стара историја и књижевност Грка и Римљана тек се у трећој години обрађују са свега 12 часова. Овај недостатак опажа се и при предавању историје у првој го-

дини, где се почиње са Галијом и римском втад вином а о Римља-

нима се не зна још ништа. — Треба истаћи, да француски ђаци учитељских школа на памет уче врло много песама и места из драма Један ђак. на пример. зна на изуст само Ла Фонтенових басана 55 Често ученици науче од речи до речи и читаве сцене и чинове из драма, које они говоре у подељеним улогама. Већином

•

• ј ј