Učitelj

102 У ЧИ РБ ЈЉ,

9. Друга група престава за нас је најважнија. Она представља

разумну делатност, вољу у обичном смислу. За преставом долази радња после краћег или дужег решавања. Ако се размисли о овоме, наћи ће се да се већи део наших радња своди на овај тип, изузимајући већ поменуте облике и навике. Кад устанем да се надишем чиста ваздуха на прозору, или кад се решим да постанем једнога дана ђенерал, ту има разлике само између мањег и већег, пошто ово последње, врло сложено и с дужим роком, хтење има да се разложи на читав низ простих сукцесивних хтења, прилагођених временима и местима. — У овој групи, тежња за прелазак у радњу није ни тренутна ни јака. Осећајно стање које суделује умерено је. Многе радње, које сачињавају наш обични живот, у почетку су биле праћене осећањем задовољства, љубопитљивости, и т. д. Сад су првобитна осећања ослабила, али је веза између мисли и радње установљена; кад се мисао јави, радња следује. 8. Код апстрактних идеја, тежња ка покрету је у минимуму. Пошто су те идеје преставе о преставама, чисте жеље или изводи обележени каквим знаком, то се моторни елеменат смањује у истој мери, у којој и преставни. Ако се узму у обзир сви облици радљивости које смо прегледали као сукцесивне компликације простога рефлекса, може се рећи да су апстрактне идеје побочне гране, слабо везане за главно стабло и развијене на свој начин. Њихова покретачка тежња своди се на онај унутрашњи говор, ма како слаб био, који их прати, или на буђење каквог другог стања свести. Јер, као год што се у физиологији центрифугално простирање једног рефлекса не завршује увек покретом, него често лучењем какве жлезде или каквом трофичком радњом; исто се тако у психологији једно стање свести не завршује увек покретом, него изазивањем ПР Е стања свести, по познатим законима асоцијације. Она често примећена супротност између сПекулативних духова, који живе у апстракцијама, и практичних људи, само је видљиви и опипљиви израз ових психолошких разлика које смо описали. Да наведемо још, ради веће јасности, и оне опште познате истине, на пример: разлику између знања шта је добро и чињења добра, између увиђања апсурдности неког веровања и способности отрести га се, између осуђивања једне страсти и напуштања исте. Све се то објашњава одвећ слабом моторном тенденцијом идеја, сведене на саму себе. Ми не знамо анатомске и физиолошке услове

=