Učitelj

480 УЧИТЕЉ

6) Да насшава у њима буде обавезна за сву сеоску децу од 12—18 године.

в) Зими би се ша деца учила писмености, хигијени, грађанским дужностима и правима, појмовима шта је држава, шта народ, Српство; шта треба радити за будућност нашега народа, учили би по нешто из помоћних наука за пољску привреду и теорију пољске привреде. Леши би мобом сређивали са учитељем школско: имање; а учитељ би их поучавао, обилазио и радио с њима на њиховим имањима.

г) Похођење школе траје неодређено време (док ученици у школи имају шта да науче).

д) Те би школе биле сеоске економије у односу према својим вишим школама, од којих би добијале и упуства за рад.

е) Преко њих би се уносиле културне установе у народ тиме што би се у недељне и празничне дане у школи држала предавања, која би походили и старији.

ж) Приходом од школског шмања покрио би се већи део расхода, а остатак би грађани радо доплатили.

3) Учишељи Шаквих школа били би сеоски домаћини, газде, који би волели своју кућу, своје имање, своје село; а село би волело свога учитеља. Он не би имао потребе да бежи из села, да тражи варош, често и на „вештачки“ начин.

и) Г. Стојановић налази, као и наш народ што каже, да „кућане стоји на земљи, већ на жени“ и препоручује за женску децу основне школе са уређењем, које је слично уређењу школа за домаћице. Тешкоћу налази за уређење учитељ. школа за сеоске учитељице.

в

С овим сам завршио излагање мисли г. Стојановића. Сматрам за дужност да нагласим као врло важну ствар и то, да г. референт шражи од нас моралне смелости, те да признамо нескладност између живота и данашњег школовања и да имамо толико п0жжршвовања пи шолико пашриошизма, па да одлучно почнемо рад на преображају у правцу његових мисли, ако други бољи начин за уређење школа (а он би се томе радовио) не будемо нашли.

ж =

Ви сте видели да је област о којој имамо да расправљамо велика. Она је у толико већа, у колико референт износи само главне мисли из једне разгранате и опсежне науке. У излагању се