Učitelj

482 УЧИТЕЉ

тересима појединаца или класи, или држави, а маса народа задржавана је умраку и незнању. То је рађено свесно и с намером, да би се непросвећеним народом лакше могло управљати.

Школа не сме бити монополисана, већ општа, која ће васпитавати најшире масе народне. Она је збиља одговарала тежњи класа и стварала класне заоштрености у старом и средњем веку, али није одговарала потребама народним исто онако, као што школа ни данас не одговара потребама народним. Ну то не значи, господо, да урећење школе није на правилној основи. Узрок њеном неуспеху треба тражити на другој страни. — Тамо у државном уређењу, и у изједначавању прилика и односа, који код нас постоје.

П

Да пређемо сад да проучимо те односе, који су основица за реформисање школа. Две главне погодбе од којих зависи напредак једнога народа јесу: количина и каквоћа његових материјалних и " духовних добара. У прву област спада: поправка земљорадње, сточарства, шумарства, риболовства, индустрије и трговине. Друга област обухвата развитак: наука, уметности и моралних врлина, које човекову вољу чине доследном и сталном. Те две врсте народ нога блага не искључују једна другу; оне су у тесној вези; јача"њем материјалне снаге народне расте и његова духовна снага. Простије речено значи: Човек мора да буде ослобођен свију брига у борби за живот; он мора да задовољи све потребе физиолошке природе: глад, жеђ, студ, наготу; мора да одговори својим грађанским дужностима и обавезама, те да би се могао посветити бризи о просвећивању својем и просвећивању своје деце.

Према томе неприлично је озбиљном човеку расправљати школска питања, нарочито питање о реформи основних школа, без познавања народнога материјалнога стања, нарочито стања сељака, који чине 4/5 целокупног живља у Србији.

Материјална снага једнога народа почива на леђима средњега сталежа и мери се поред осталих према социјалним погодбама пољопривредне продуктивности:. У те погодбе на првом месту долази количина и каквоћа земље, које тај сталеж има. |

1 Д-р Вујић М. — Начела Народне Економије; Економна Полигика. св. [, стр. 51. — Ми наводимо ово гледиште и ако се с њиме не слажемо, јер верујемо да ће оно више годити г. референту

У