Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 529

помиње г. П. и чворну тачку сочива без разлога, т. ј. не говори ништа о њеним особинама, њеном значају.

Теоријски, психолошки значај двојних слика (Роррефђ фег) њихова велика улога у борби емпиризмма и нативизма, г. Петронијевићу је, изгледа, непозната. Он о њима говори само узгредно, тако рећи само у физиолошком смислу.:

„Да опажамо објекте спољнег света усправно и ако су њихове слике на мрежици обрнуте (проблем усправног гледања),“ како то, на који начин бива, то нам је, вели г. П. „још непознато“.= Међу тим, проблем овај управо и не постоји, бар не постоји овакав како га је г. П. формулисао. Не тиче се нас слика на мрежици него спољни предмет. И обрнута слика на мрежици и усправно гледање је, по Вунту, нужна последица кретања и оптичких особина очију.7 Да се нас не тиче слика на мрежици већ спољашњи предмет, мисли и ЖЛећеп кад вели: „Ми смо пројицирали наше осећаје вида у главном тако, да су остали конформни осећајима пипања; ми се управљамо у неку руку према последњима.“

Исто тако: „да опажамо предмете пред оком и ако су слике њихове у оку (проблем пројекције)“,5 није необјашњиво како то г. П. мисли, и у ствари и није проблем. Пројекцију не треба тако схватити, вели Мећеп, „као да су наше сензације прво у нашем мозгу“. Наши су осећаји шта више од почетка екстрацеребрални.“б За то је потпуно беспредметна и пројекциона хипотеза — „једна модификација нативистичког гледишта“ — која претпоставља урођену локализациону енергију мрежице или одговарајућих партија у мозгу. У колико овде у опште постоји један исиолошки проблем, то може бити само проблем дубине, односно даљине који је као такав објашњив, иначе је то у крајњем случају "метафизички проблем који се не тиче Психологије. Она — да опет поновим с Вунтом — прешпоставља објекте који су дати субјекту ван субјекта: у субјекту (у мозгу) су само слике, а не објекти.

Да постоји час и „проблем једноставног гледања“, да се ни једноставно гледање (т. ј. спајање слика са обе мрежице у једну) не да објаснити, као што тврди г. П., није истина“. Зар г. Петронијевићу нису познате (по Ј. Милеру) т. зв. кореспонденшне пли пденпшчне шачке“ којима се то — по нативизму који он заступа — обја-

Кен семи. Пе, стр. 187. = ТБ. стр. 169: 3 Мипф, Ошпаг. ад. Рз., 5. 164.

4 тенеп. 0-.е 5. 105: Миопаб бОгипдг. 4. рћ Р5, Ва и, 21.672 Јоак (о. с. Ва. 1, 5. 381 помиње поред осећаја питања и осећаје равнотеже.

5 Осн. емп. Пе,, стр. 189.

6 жећеп, о. с. 5. 99, 102.

7 Мапа, Зшпаг. а. рћ. Рз., Ва. |, 5. 680, Отшпаг. а. Рз., 5. 144.

~ Осн. еми. Пе-, стр. 189.

9 Ербтоћацз, о с. 5. 489; Јо), -о. с., Ва. 1, 5. 398. ; Дећеп, о. с. 5. 106.

УЧИТЕЉ ! 35