Učitelj

846 УЧИТЕЉ

морамо спремити за свет онакав — какав свет у ствари и јесте. И кад би могли створити васпитањем неки идеални створ људски питање је, да ли би он, такав какав је, био за свет какав је он данас. Зар не можемо претпоставити да би му претерана осетљивост, правичност и т. д. учинила живот несносним и немогућним.

Карактер људски одређује каквоћу надзорне власти. Усавршавање карактера води усавршавању системе по којој се управља. Но и кад би било могућно усавршити систему, а да се претходно карактер друштвени и индивидуални не усаврши, онда би опет пре наступиле лоше последице но добре. Овај ступањ сурове строгости, који данас трпе деца од родитеља и учитеља, може се сматрати само као припрема за ону још суровију строгост, која их очекује кад ступе у свет. |

Говорећи даље о моралном васпитању, Спенсер све више истиче поменуто начело природности. Ко што је бол природна реакција дечје непажње: (приликом пада, убода и т. д.), тако је и у друштву: горко искуство и штета опамећују човека да своје лудо поступање напусти. То нам је, вели Спенсер, путоказ, да казна мора бити природна последица учињене погрешке и зато и у васпитању деце треба се на то угледати: поступање при кажњавању мора се приближавати природи. Према томе задатак је родитеља да пазе, да деца њихова искусе само праве последице свога рада, · као природне реакције, а не да их отклањају, појачавају или на

место њих постављају последице вештачке.

Поступање по овоме принципу ствара правилне представе о узроку и последици, које после многим и непрекидним искуством постану сасвим одређени и потпуни појмови.

На овим принципима Спенсер заснива своја даља резоновања о моралном васпитању поткрепљујући их масом конкретних примера.

Сматрали смо за потребно, приказујући ово дело читаоцима „Учитеља“, изнети прегледно важније мисли из неких одељака његових.

Ниједна књижица народне школе не би требала да остане без овога дела. Оно ће бити најпоузданији друг свакоме васпитачу народне омладине, који се интересује својим позивом и жели успеха у послу коме се посветио.

На завршетку имали би једну малу напомену преводиоцу.

Превести ово класично дело великог мислиоца и социолога, а не рећи о животу и раду пишчеву ништа — изгледа мало необично !

Преводилац у томе погледу није требао зажалити труда тим пре, што се о философском раду Спенсерову у нас недовољно, а често и погрешно зна. За овај посао преводиоцу могла је послужити лепо израђена биографија Спенсерова на немачком, коју је без сумње имао при руци. Ка

Милутин Станковић учитељ.

~