Učitelj

ЛЕТОПИС ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 811

који печен кромпир и залогај проје и опет дотрче у школу, — сажали се, учитељу драги! Умекшај, упитоми своје срце спрам тих „наследника неба и земље“, спрам те узданице, на којој ће временом остати и школа, и општина, и отаџбина. Сажали се, спрам тих будућих грађана, који ће, кад тад, умети ценити шта си им био, отац или очух, пријатељ или душманин 2... М, ако будеш почивао у њихову гробљу, ако нико други, они ће ти, бар о задушницама на гробљу свећу запалити, поменути те, и гроб прелити и од трња отребити. Ако ли не буду знали где живиш, ти где се одмараш, причаће о теби млађима својим, и дух твој оживљаваће и на рад покретати и потоње нараштаје...

Будеш ли морао каткад спрам некога бити оштрији, и не будеш могао наћи другога излаза, узми прушић, онако витак као што Чика Јова каже, и употреби га онако, као што га употребљаваш спрам свога детета. Веруј ми, да ће ти такав поступак одобрити и твој ученик, кад ти буде доцније друг, и кад дође до свести. Често ће те благосиљати онај, коме ниси дао да ленствује и да удари рђавим путем...

ж

Рад на седницама школског одбора изнесен је хронолошким редом, кратко и прегледно, често с напоменама. Из тога прегледа види се: мењање и повраћање претседника школ. одбора према промени режима; често кажњавање за неуредно похођење школе, неуредна набавка ђачких потреба; такса и одобрење венчања у школи на рђавом времену; наплате казни, приход од звона, наплате аренде од колачара и других „шатраџија“ о заветини сеокој приликом скупљања у школском дворишту, важнија решења о набавкама; тражење сатисфакције „за незаконит израз Н. Н. (бившег председника), који је јавно пред људима у механи говорио, како се у школи може видети од сад „комедија и мајмуни“, због чега се и одбор школски нашао увређен, јер је заједно с учитељем и децом био присутан некој „престави“ путујућих глумаца у школи, па им је покушај да „модеризирају“ село, пресео. Даље, може се видети борба око „школске касе“, коју суд није никако пуштао из шака, него нерадо давао рачуна о наплаћеним казнама, и нерадо уступао тај ситнији приход учитељу (,„благајнику“), да подмирује ситније потребе. Све главне суме, на служитеља и оправку, исплаћивао је лично суд, у лицу председника, а „биров“ општински био је уједно и „школски служитељ“, који се с тешком муком