Učitelj

270 Учитељ

били 20 (38, 5%,); мешовштог типа, који су имали смисла за

визуелно представљање, али га нису нарочито претпостављали,

19 (36, 5%,) и невизуелног типа 13 (25%,) ученика.

2) Уопште: 1. Дидактички значај имају само визуелне слике. сећања код ученика, који припадају визуелном типу, или првенствено раде визуелно; 2. Број ових ученика је сразмерно велики, те је желети да се има нарочитих обзира према њему; 3. Визуелне слике сећања изванредно помажу памћење бројева; 4. И прве се рачунске радње могу олакшати визуелним сли"кама сећања; 5. Без упута у располагању и искоришћавању ових представа ученици изгледају уопште несигурни и као да им нема помоћи; и 6. Број визуелних бројних представа се вежбањем може попети, њихоза врста преиначити, а ученици упућивати у примени њиховој.

Да би се овај Екхартов резултат могао још боље проце-

нити споменућемо овде и онај његов оглед, у коме је он задавао ученицима да читањем или слушањем науче неколико бројева. Између утубљивања и репродукције ових бројева уметао је он какав моторно акустички утисак, као: говорење у хору неке строфе из песме, или једног низа таблице множења и т. слично. Ту се показало да невизуелци знатно опадају према другима. Од 3 троцифрена броја они су у свести задржали били просечно један, од 4 скоро ниједан, док код визуелаца није било никаквих, или је било незнашних поремећаја у запамћивању. Тиме се објашњује, што се акустичари у усменом рачунању веома лако збуњују, када би се учитељ умешао каквим питањем, или ако њихови другови ШОУ НЕ израчунавању задатака. Јасно је дакле, да се у школском раду о овим чињеницама мора. водити рачуна, да би се ови ученички типови могли искористити како ваља. коље 3) Упоредо с напред означеним експериментима вршена су експериментална истраживања и у погледу мерења времена, које је потребно за извршење појединих рачунских радњи, наравно под претпоставком подједнаких вежбања. Од свих ових

истраживања дидактичку вредност имају највише Раншбургова _

· и Бранденбергерова. Обојица су вршили експерименте над ученицима (први у Пешти, други у Цариху), а не над одраслима, како су то радили“ остали испитивачи. Раншбург је нашао

а И сала

ма