Učitelj

А преглед 279

ПЕДАГОШНИ ПРЕГЛЕД

Радиша М. Стефановић,

Италијанска модерна педагогика

После уговора у Бечу и Паризу 1815 године Италија је остала без уједињења и слободе, подјармљена под директно и индиректно господарство Аустрије и осетила је јаче него:и једна друга земља жалосне последице сумњиве рестаурације. Не само у сфери политичког и грађанског живота већи у свима правцима своје. интелектуалне активности, осећала је један огроман терет. Слобода штампе и мишљења била је угрожена и надзиравана од свих лакеја тадашњег аустријског режима и сви људи, који су успели да се истакну по висини разума, били су издајници и слати су у мрачне аустријске тамнице да у њима бедно заврше. Наравно, да је и сваки покушај патриотске или либералне тенденције угушиван до сржи и једини пламичак, који се појавио у то доба, био је Пијо УП са својим Хришћанским Удружењима, који су у целој Италији ставили монопол на васпитање својим клерикалским гестовима и програмима средњовековне схоластике. Онај добротворни покрет за народно васпитање, који је и у Италији био отпочео још пре Француске револуције, гушен је немилице на све стране јер деспотизам није хтео никако да трпи културне масе, које су тражиле прогреса и ишле путем револуције. Земља је била у ери апсолутизма који је прокламовао, да хоће само послушне поданике а никако просвећене грађане и то је мрачно доба италијанске школе и најжалоснија епоха италијанске књиге.

Истина, Аустрија је у Ломбардији била отворила неке школе са нарочитим програмом, којим се гушила национална свест и стварала сервилност најниже врсте. И први, који је устао против те просветне реакције, био је Бузепе Мацини (1805—1872) чувени италијански политичар и педагог, који је цео свој апостолски век провео у бесомучним политичким борбама. Он је најбоље схватио, да Италији предстоји ослобођење и уједињење и да она то може само урадити путем васпитања. Он је то истицао у свима својим списима а нарочито у делу „Људске дужности“ наговештавајући, да је циљ васпитања ита-