Učitelj

Психологија 327

емпиричка дескрипција извезних социјалних стања у одређеним траницама простора и времена. Њен би општи задатак био: _да истражује основна стања народне душе из које произлазе манифестације духа. Постоји, дакле, једна народна душа, као анто постеји и индивидуална душа и ако многи још мисле, да њој недостаје један материјални супстрат што је један остатак античких предрасуда да се мисли, како је индивидуална душа „супстанцијална“ и да не излаже као што треба свезу непосредних факата свести. Исто су тако и колективни психички процеси не мањи од оних индивидуалних. Између ових тш оних у осталом је стална акција и реакција. Народна и колежктивна душа је у вези са стварањем индивидуалне душе. Тако узета психологија народа студира велике манифестације историјске и и колективне душе, које се по Вунту своде на три: језик, који би одговарао у индивидуалној психологији рапрезентаци; митологија, која би се могла сравнити са сентиментом; и обичај који био одговарао вољи. Ова подела, коју је он учинио у домену историјске и социјалне психе, може се дискутовати jep естетички сентименат нпр. не налази се онде, где му је Вунт дао места, а то је у категорији психолошких факата, који се везују са митологијом. Али главни приговор, који се може учинити оној огромној дужности, којој Вунт придаје психологији народа, јесте, што је мислио да укине сваки облик индивиду„алне психологије, која није основана на експерименту и да остава психологији народа објашњење комплексивнијих психичких процеса.: Међутим експериментална психологија није му могла да буде ни од какве помоћи, изузев у делу чисто спољашњем и формалном као нпр. у анализи, коју је Вунт чинио о облицима граматичким, о предлозима и њиховим различитим стањима итд. -

Псеихологији народа дао је Вунт у последње време велики значај јер сви објекти, који извиру из социјалног и културног живота, из односа појединаца према друштвеној средини и према прошлим генерацијама, чине предмет посебне гране психологије са посебним методама. А та психологија и јесте управо она, у жојој је надаче избио и еволуционизам Вунтов као радна ме-

Gvido WMilla: „La Ракојоста сопеетрогапеа.“ Стр. 171. 2.