Učitelj

Методика | . | 339

ном посматрању, — притом учитељ треба да им помаже да себи створе слику олује, грома и пустоши коју су начинили.

i Трећа слика представља тренутак који је чувар већ преживео: његову борбу са собом: да ли да своју имаовину спасава од пожара, или да остане на дужности, па покривши светлиљку откинутим рукавом своје црвене рубине држи је „према возу који се примицао, да се види црвена боја.

Овде учитељ треба ученичку пажњу да сврати на моћ искушења које је судба послала чувару, и на ону несебичну одлучност коју је показао: гори његова кућица и све оно у њој што је он тешким трудом стекао, и опасност можда прети и његовим милим и драгим, а приближује се воз пун путника, које очекује нешто страшније, ако се то не спречи. Речима исказати осећања овакве врсте биће доста тешко за ученике, те је нарочито потребно да их ту учитељ потпомогне.

У четвртој слици може се говорити о овоме: страх, неверица путника кад се воз изненада заустави; радогт кад чује зашто је то било; захвалност чувару, у нај се та захвалност показала! даља судбина чуварева.

Као закључак могла би се дати оцена о чувареву поступку.

VII,

Веома је корисно да се деци пруже згодне слике као теме, из којих ће она сама састављати приче и друго.

Како ће се то радити сваки ће учитељ умети извести без икаквих упута. Све остало: репродуковање облика и радњи, које се тичу слике као теме, избор најближих и најкарактеристичнијих од њих, оних које су претходиле даној слици, и које су се догодиле после, њихово оживљење у речима и реченицама, њихов распоред, спајање претходнога са идућим, итд. — речју, сав мезанизам стварања, све то треба оставити ученицима. | | 1

На тај начин овакви састави показују. се као самосталан рад и могу имати места понајпре у најстаријим разредима основних школа, кад су ученици у неколико развили способност за слободно репрудуковање представа, када су стекли навику за везивање речи по извесној основици и сродили. се са процесом писања толико да оно не гута сву њихову пажњу. „У томе случају слике стваралачке маште неће, на путу свога оживљења у речи, наилазити на оне сметње с којима би се