Učitelj

414 Учитељ

су показивали почетке васпитања, 13 строго поступање, а 12 занемаривање. И ако обе прве групе заједно обухватају 79 примера, а друге две 25, то ипак остаје отворена могућност да при већем броју примера резултат испадне друкчији, Али не пазећи на то и на неке друге методске недостатке, важно је за нас да племена, која несумњиво показују известан васпитан раг, припадају једном вишем културном ступњу. То је једно правилно опажање, т.ј. опажање, које одговара чињеницама. На тај се начин наш став, да је педагогика стара колико и култура потврђује и са социолошке стране. До сад су за ту потврду узимани у помоћ само оскудни споменици старих културних народа, о којима говори општа историја. Наше излагање нам показује да се за утврђивање те чињенице много корисније може употребити ОР други начин.

Да на вишим културним ступњевима примигивни народи показују мање љубави према деци, не излази баш ни из наведених примера, и ако је Штајнмец хтео то да утврди. На такав закључак могле су завести Штајнмеца и разне друге извештаче претераности, које су општа одлика неразвијенога душевнога стања, па долазе до израза и у васпитним мерама, Љубав према деци није уопште довољна да послужи као мерило за поделу примитивних народа у разне групе. То се види већ и по наведеним примерима, од којих се многи могу да урачунају у другу или у више група, дакле, не безусловно онако како их Штајн'мец групише. А кад он верује (на крају своје расправе) да је овом „Историјски добизеном уздужном пресеку“ нашао аналогију у „попречном пресеку данашњег културног друштва“, онда је то само једна, не баш тако срећна конструкција. Он наиме налази такође тројако поступање с децом и код садањих западно европских народа: сасвим необразовани кругови занемарују или мазе своју децу, нешто виши кругови „малих људи“ заводе строгу дисциплину, док је код више образованих обичај заштита деце са пуно љубави. Ми сви знамо да има случајева за нежно и сурово поступање с децом и код образованих и код необразованих кругова. Најзад, кад већ хоће аналогију, требало би према ономе, што нам је он сам изнео, највећа љубав да буде код

+ Писац ових редова први пут је указао на то једним рефератом

у педагошком семинару проф. М. Егеугао-а на универзитету у Цириху.

Исто је гледиште тада примљено врло повољно.

| :