Učitelj

Шта може васпитање 93

оне заиста и остварене биле (или су обратно, зато биле исказане, што су се остваривале у пруском народу). Њих допуњују · не мање характеристичне речи државника барона фон Штајна: „Али се највише... као и у свему може очекивати од васпитања и образовања омладине. Ако се једним методом, заснованом на унутарњој природи човековој, развија изнутра напоље свака духовна снага, и сваки племенити животни принцип подстиче и храни, ако се избегава једнострано образовање, и ако се брижљиво негују они досада с лаком равнодушношћу зане маривани нагони, на којима се оснива снага и достојанство човеково, а то су љубав према богу, према краљу и према отаџбини, то се можемо надати, да ће израсти физички и морално јак нараштај, и да ћемо видети, како нам се отвора боља будућност.“ |

Познат је рад пруских државника и учитеља кроз читав 19. век у томе правцу, и познато је, шта је тим радом учињено. од Пруске, и шта је с тим радом учинила Пруска. Дајен упоредна или и каснија теорија педагошка била у потпуном складу с тим практичним радом, то нам доказују и речи највећега теоретичара међу педагозима, који је у другој половини · 19. века владао читавом педагогијом, речи /ована Фридриха Хербарша (1176.—1841.). „Човек... који, како хоћемо, може

постати дивља животиња или персонификовани УМ, кога не 7.

прекидно прилике формирају: за њега је потребна вештина, која га подиже, која га конструира, да би добио праву форму. Она је пак права форма, која му се касније, када он сам себе: схвати, може допасти, која, када га други посматрају, задобива њихову сагласност, и која му, када с њима треба да створи једну дружевну целину, могућним чини, да се тачно и утицајно њима придружи.“ Као што се види пруска се политика да објаснити и пруском педагогијом, — што је само последица њихова характера и њихова јединственога рада, у коме се увек може једно другим објашњавати. С пуним је правом могао рећи француски историчар Ернест Лавис у свом делу 77015 етрегеигв: 4" АПетаспе (Три немачка цара), да је Немачка манифестација природе, она јест, јер јест; Пруска је продукат разума и воље, она јест, јер је начињена (12 АПетаспе est une manifesiation de la, – nature; elle est, parce qu'elle est. La Prusse est un produit de la raison et de la volonte; elle est, parce qu оп Га Тане). Још један Учитељ . : 2