Učitelj

184 i Учитељ

врлини. Може се сматрати као нов моменат, или бар никада дотле толико истакнут: изсбражење индивидуалности. У силном развоју својих телесних и душевних особина појединци су показивали практички моћ васпитања, — то је доба образовало јаке и смеле људе, и људе умне и учене, али не увек и моралне. Учитељ васпитне теорије био је у главном Квиншилијан, средњем веку, као и раном хуманизму, непознат, јер је истом 1415. његова Јпзтино огатопа поново откривена. Учило се много и вољно, и показало се, да се да учити и образовати, —- разуме се, да је много допринела и средина (Италија), и историјски моменат (пад Цариграда 1453.)

На северу је у то доба истакао моћ васпитања нарочито Ерагам Ротердамски (1467.—1536.). Људи се не рађају него се образују, т. ј. људи образовањем постоју људи; прирођена природа чини много, али је премаша удубљена настава. Он вели: „Природа, која ти је дала сина, дала ти је сирову масу; твоја је ствар, да тој попустљивој и га све подесној материји даш најбољи облик. Ако то пропустиш, добићеш бестију, ако си брижљив, добићеш, такорећи, бога.“ — Супротно томе Хуан де Japme (рођен око 1520.). Његово дело Ехатеп de третозв рага 1аз степстаг (1576.) чекало је више од три и по столећа, и истом је у наше дане дочекало, да се остварују његове замисли, — али они, који их остварују, обично не знају за њега. Он истражује однос између човека и наука и находи, да су "дарови ограничени, да је природа човеку дала највише два или три дара или га оставила и глупа, без и једнога. Ако ти бираш науку, која се не слаже с твојим даром, то нећеш ни до чега доћи, па било да учиш и дању и ноћу. Осим тога још свака наука има и своју теорију и праксу, и ти треба да савладаш и ту тешкоћу и изнађеш, да ли си за једно или за друго, јер оне траже различите геније, баш као да су супротне природе. И са старим Галеном он препоручује свакој држави, да издр- . жава умне и учене људе, који ће испитивати генија и природну делатност свакога човека у најранијој младости, да би се свако спремио за оно, за што је способан. Уарте је моћ васпитања јако ограничио, што се нарочито види из његова потањега разлагања, али је и исти мах у јако истакао његово значење.

Реформација је ишла истим путом, пошто је брзо после